Туга (или жалост) је примарна емоција која се јавља као реакција на губитак нечег драгоценог, важног, чему појединац придаје посебан значај. Према психоанализи, жалост је нормалан одговор на губитак вољеног објекта. За тугу је карактеристично болно нерасположење, пролазни прекид интересовања за спољашњи свет, губитак способности за љубав, безвољност. На плану понашања, жалост се манифестује у успореном ходу, одсуству гестикулације, тихом и монотоном говору, избегавању контаката и сл. Плакање може бити показатељ туге.[1]

Хјуго Симберг, Рањени анђео

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Jellesma, F.C.; Vingerhoets, Ad J.J.M. (1. 1. 2012). „Crying in Middle Childhood: A Report on Gender Differences”. Sex Roles. 67 (7): 412—21. PMC 3432210 . PMID 22962516. doi:10.1007/s11199-012-0136-4. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди