Отворите главни мени

Турци у Републици Српској (тур. Sırp Cumhuriyeti Türkler) су грађани турског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Турци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Турци у Републици Српској
Укупна популација
8 (2013)
Региони са значајном популацијом
Дервента4(2013)
Језици
Српски језик
Турски језик (7)[a]
Религија
Ислам
Сродне етничке групе
Албанци
Бошњаци

Садржај

ИсторијатУреди

Први Турци у значајнијем броју долазе на просторе данашње Републике Српске почетком 15. вијека, прво као трговци, а потом као освајачи. Након што је Османско царство окупирало српску Краљевину Босну 1463. године и Војводство Светог Саве 1483. године, на овим просторима почиње отомански историјски период који карактерише економска, политичка, административна и војна присаједињеност турској империји.[1]

Послије наглог погорсања односа измедју кнезевске владе и Портиних гарнизона у градовима у 1861. години, Србија је успјела да се с Високом Портом договори о томе да муслиманско становниство које је боравило по градовима у Србији напусти одмах своје домове. Порта је одлуцила да ове "султанове мусафире", како их је босански валија називао, односно мухаџире, како их је правилније домаће становништво називало, насели у Босанском ејалету. Истовремено су образоване двије поткомисије, османска и српска, да процијене вриједност њихових непокретних добара које је Србија требало да исплати Турској.

Још од половине 1862. године, мухаџири су почели неорганизовано и у већим групама прелазити преко Дрине у Босну. Тих дана босанске власти су им одредиле привремени смјештај углавном у зворничком кајмакамлуку. Аустријски генерални конзул барон Стјепан Јовановиц је 6. фебруара 1863. године извијестио министра Рехберга да је највриједнија ствар овог времена било управо збрињавање и насељавање муслиманских породица које су у Босну дошле из Србије. Оне су привремено смјештене по приватним кућама. Власти су им давале новчану помоћ из државне касе. Чим је добио дозволу из Цариграда да у Босни може стално населити бивше становнике Ужица и Сокола, босански валија је изјавио да би било добро да се они размјесте у Бијељини, Зворник и Сарајеву.[2]

Повлачењем Отоманске империје са ових простора, односно потпадањем под аустро-угарску власт драстично се смањује и број домаћих припадника турске народности на просторима Српске, док бива досељен велики број припадника турске народности из Србије.[1]

Након формирања Краљевине СХС, 1921. године проведен је први попис становништва. Судећи према доступним подацима, а на основу евидентираног матерњег језика пописаних, само је мали број, односно 231 припадник, био евидентиран у Босни и Херцеговини.[3]

Турски културни утицај на просторима Републике Српске је готово немјерљив и кроз неколико вијекова интензивног трајања постао је снажно испреплетен с локалним аутохтоним културама. Одређен број културних богатстава у Републици Српској настао у периоду од 15. до касног 19. вијека снажно је обиљежен отоманским или турским утицајем.[4]

РелигијаУреди

Турци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су исламске вјероисповијести.[5]

Отомански вјерски објектиУреди

УдружењаУреди

У Републици Српској, не постоји ни једно удружење, које окупља припаднике турског народа.[6]

РаспрострањеностУреди

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 8 Турака.[7] Турци настањују сљедеће општине и градове:

Турци, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској
јединица локалне самоуправе укупно
укупно 8
Бијељина 1
Дервента 4
Костајница 1
Петрово 1
Теслић 1

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Број становника Републике Српске којима је Турски језик, матерњи језик.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај. 
  • Сафет, Банџовић (2001). „Исељавање муслиманског становништва из Кнежевине Србије у Босански вилајет (1862-1867)”. Знакови времена. 12. 

Спољашње везеУреди