Тутракан (буг. Тутракан, рум. Turtucaia) град је у Републици Бугарској, у северном делу земље, седиште истоимене општине Тутракан у оквиру Силистранске области.

Тутракан
буг. Тутракан
Војно гробље поред Тутракана
Застава
Застава
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластСилистранска област
Становништво
Становништво
 — 10.110 (2.007 )
Географске карактеристике
Координате44° 03′ 00″ С; 26° 37′ 00″ И / 44.05° С; 26.616667° И / 44.05; 26.616667
Апс. висина107 m
Тутракан на карти Бугарске
Тутракан
Тутракан
Тутракан на карти Бугарске
Веб-сајт
www.obs.tutrakan.org

Географија

уреди

Положај: Тутракан се налази у северном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 370 km североисточно, а од обласног средишта, Силистре град је удаљен 55 km западно.

Рељеф: Област Тутракана се налази у области бугарског Подунавља. Град се сместио у бреговитом подручју изнад самог Дунава, на приближно 100 m надморске висине.

Клима: Клима у Тутракану је континентална.

Воде: Тутракан се налази на десној обали реке Дунав, који је граница према суседној Румунији.

Историја

уреди

Област Тутракана је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Тутракана је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

Место Тотракан на десној обали Дунава, имало је сталну "камарашију" (трговачко представништво) компаније српског богаташа "Капетан Мише" - Мише Анастасијевића. Као и код осталих 22 сталних, при њима је било неколико чиновника као посада: пословођа, секретар, новчар (касир), двоје кантарџија и чувар.[1]

Године 1878. град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем. Између два светска рата Тутракан је био у саставу Румуније под називом Туртукаја.

Становништво

уреди
Демографија

По проценама из 2007. године Тутракан је имао око 10.000 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми и Турци. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежан вероисповест месног становништва је православна (90%), а мањинска ислам.


Галерија

уреди

Спољашње везе

уреди
  1. ^ "Гласник Српског ученог друштва", Београд 71/1890.