Тутракан
Тутракан (буг. Тутракан, рум. Turtucaia) град је у Републици Бугарској, у северном делу земље, седиште истоимене општине Тутракан у оквиру Силистранске области.
Тутракан буг. Тутракан | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Бугарска |
Област | Силистранска област |
Становништво | |
Становништво | |
— | 10.110 (2.007 ) |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 03′ 00″ С; 26° 37′ 00″ И / 44.05° С; 26.616667° И |
Апс. висина | 107 m |
Веб-сајт | |
www.obs.tutrakan.org |
Географија
уредиПоложај: Тутракан се налази у северном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 370 km североисточно, а од обласног средишта, Силистре град је удаљен 55 km западно.
Рељеф: Област Тутракана се налази у области бугарског Подунавља. Град се сместио у бреговитом подручју изнад самог Дунава, на приближно 100 m надморске висине.
Клима: Клима у Тутракану је континентална.
Воде: Тутракан се налази на десној обали реке Дунав, који је граница према суседној Румунији.
Историја
уредиОбласт Тутракана је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.
Крајем 14. века област Тутракана је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.
Место Тотракан на десној обали Дунава, имало је сталну "камарашију" (трговачко представништво) компаније српског богаташа "Капетан Мише" - Мише Анастасијевића. Као и код осталих 22 сталних, при њима је било неколико чиновника као посада: пословођа, секретар, новчар (касир), двоје кантарџија и чувар.[1]
Године 1878. град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем. Између два светска рата Тутракан је био у саставу Румуније под називом Туртукаја.
Становништво
уредиПо проценама из 2007. године Тутракан је имао око 10.000 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми и Турци. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.
Претежан вероисповест месног становништва је православна (90%), а мањинска ислам.
Галерија
уреди-
Војно гробље
Спољашње везе
уреди- ^ "Гласник Српског ученог друштва", Београд 71/1890.