Увеални тракт
Увеални тракт или увеа (лат. uva = грожђе) средњи је слој ока.[1] Ова пигментирана средина која лежи испод белог дела ока ( склерe) састоји се од три концентрична слоја шаренице или дужице (обојеног дела ока између рожњаче и сочива, чији се округли, централни отвор назива зеница), цилијарног тела (кружне структура која је продужетак шаренице) и жилнице или хороидее (слоја крвних судова и везивног ткива између беоњаче ока и мрежњаче на задњем делу ока, која снабдева хранљивим материјама унутрашње делове ока).[2][1]
| Увеални тракт | |
|---|---|
 Графички приказ очне јабучице. Увелни тракт: дужица (обележено као 9), цилијарно тело (обележено као 3) и судовњача (обележено као 28.) | |
| Детаљи | |
| Систем | Сензорни нервни систем |
| Локација | Протеже се од ора серата до оптичког нерва ) |
| Идентификатори | |
| Латински | tunica vasculosa bulbi |
| MeSH | D014602 |
| TA | A15.2.03.001 |
| FMA | 58103 |
| Анатомска терминологија | |
Ове структуре контролишу многе функције ока, укључујући прилагођавање различитим нивоима светлости или удаљеностима објеката. Запаљење једне или више ових структура назива се увеитис.[2]
Назив уреди
Увеа је првобитно средњовековни латински термин који потиче од латинске речи uva (грожђе) и односи се на његов изглед попут грожђа (црвенкасто-плаве или скоро црне боје, набораног изглед и величине и облика налик грожђу када се нетакнуто извади из мртвог ока ). У ствари, то је делимичан превод позајмљеног старогрчког израза horioid ,,што буквално значи „покривач налик грожђу“. Његова употреба као технички термин за део ока је древна, и односио се само на судовњачу.[3]
Од осталих назива користе се увеални слој - увеална туника - васкуларни очни слој - васкуларна туника.
Анатомија и хистологија уреди
Увеални тракт је васкуларни средњи слој ока, обично се дели на три области, од напред према назад, којечини дужица (лат. iris), стакласто тело (лат. corpus ciliare) и жилница (лат. chorioidea).[4] Ове три компоненте су континуалне једна са другом и имају отвор напред, зеницу, а позади хороидеу или жилницу, изузев што је дефицитаран на каналу оптичког нерва. Увеални тракт је аналоган васкуларном пиа-арахноиду мозга и оптичког нерва, са којим анастомозира на глави оптичког нерва.
Највећи део увее, протеже се од ора серата до оптичког нерва. Причвршћује се за склеру тракама везивног ткива и посебно позади бројним крвним судовима и нервима који улазе у жилнице из склере.[5] Мале количине хороидалног ткива могу се проширити у склералне канале кроз које цилијарни судови и нерви улазе у око.
Васкуларизација уреди
Главна функција увеалног апарата је да храни спољашњу половину мрежњаче. Снабдевају га гране задњих и предњих цилијарних судова који потичу из офталмичке артерије а дренирају их притоке четири или више вртложних вена које се прво уливају у орбиталне офталмичке вене а потом у горњу орбиталну фисуру и кавернозни синус.
Хистологија уреди
Хистолошки, жилница открива четири слоја:[5]
- Ламина фуска ( lamina fusca), прелазна је зона између склере и хороидее. Састоји се од деликатне мреже еластичних влакана , фиброцита и меланоцита , кроз које пролази дуги задњи цилијарни нерав и крвни суд.
- Строма хороидее, садржи веће артерије и вене. Ови крвни судови нису фенестрирани.
- Хориокапилари, високо су васкуларизован слој жилнице који и обезбеђује исхрану пигментног епитела ретине и спољашњих слојева ретине (фоторецепторске ћелије и спољашњи плексиформне слојеве). Има фино пегав изглед и да је распоређен у полигоналне структуре које би могле бити повезане са кластерима хориокапиларних лобула пречника 200 до 250 µм и дебљине приближно 20 µм са централним артериоларним доводом и низом дренажних венуола.[5] Ендотелне ћелије које облажу хориокапиларе су су фенестриране и спојене.
- Брукова мембрана, која се може поделити на пет компоненти: базална мембрана пигментног епитела мрежњаче, унутрашња колагена зона, еластични слој, спољашња колагена зона и базална мембрана ендотела хориокапилара.
Функција уреди
Главне функције увеалног тракта као посбен анатомске јединице су:
- Исхрана и размена гасова
Увеални крвни судови директно прокрвљују цилијарно тело и шареницу, да би подржали њихове метаболичке потребе, и индиректно снабдевају дифузиом хранљивим материјама рожњачу, мрежњачу, склеру и очно сочиво, којима недостаје унутрашње снабдевање крвљу (јер немају суседне крвне судове и оксигенишу се директном разменом гасова са околином.)
- Апсорпција светлости
Увеа побољшава контраст слике мрежњаче тако што смањује рефлектовану светлост унутар ока (аналогно црној боји унутар камере), а такође апсорбује спољашњу светлост која се преноси кроз склеру, која није потпуно непрозирна.
- Посебне функције
Од посебног значаја су функције које укључују: лучење очне водице цилијарним процесима, контрола акомодације (фокуса) цилијарног тела и оптимизација осветљења ретине контролом шаренице и зенице. Многе од ових функција су под контролом аутономног нервног система.
Значај уреди
Како је најваскуларније ткиво у оку увеаа укључена у патофизиологију разних очних болести отуда и проистиче значај појединих обољења ока која могу резултовати губитком вида.[6]
Извори уреди
- ^ а б „human eye - The uvea | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-12.
- ^ а б Evans M. Anatomy of the uvea. In: Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology. 5th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2019:chap 7.1.
- ^ Jabs, Douglas; et al. (2005). „Standardization of Uveitis Nomenclature (SUN) Working Group. Standardization of uveitis nomenclature for reporting clinical data. Results of the First International Workshop.”. Am J Ophthalmol. 140: 509—516.
- ^ Khurana, AK; Khurana, Bhawna; Khurana, Aruj (2015), Neuro-ophthalmology, Jaypee Brothers Medical Publishers (P) Ltd., стр. 310—310, Приступљено 2023-01-12
- ^ а б в Myron Yanoff Anatomy of the Uvea, Choroid, in Ophthalmology, 2019
- ^ Myron Yanoff MD. Anatomy of the Uvea in Ophthalmology, 2019
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
