Транспортација производа у Њу Џерзиу

Увоз је улазак у земљу робe или услуга које долазе из друге земље. У рачунарској науци увоз означава радњу која омогућава претварање и слање података из једне апликације у другу. Главне земље међународне трговине су: Јужна Кореја, Канада, Уједињено Краљевство, Италија, Француска,Јапан, Америка, Кина и Немачка.[1]

Врстa робеУреди

  • Материјална и складишна роба која је произведена и уностранству и чији се надзор реализује преносом одговорности у свакој фази транспортног и царинског процеса;
  • Услуге које нису складишне: Софтвери који се могу скинути преко интернета.

ЦиљевиУреди

Увоз даје велике предности потрошачу (већи избор производа, већа ценовна конкуренција). Продавац обично купује производе створене од стране локалних компанија које се могу производити и у иностранству. Добављањем производа из иностранства, продавац заобилази локалне компаније и купије директно од произвођача и с тиме смањује додатне трошкове. Увоз производа и њихова количина је контролисана од стране закона међународне трговине[2].

У СрбијиУреди

Према статистикама републичког завода за статистику Србије[3] Србија увози 70% прехрамбрене трговине, у већини случајева поврће[4]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „What is import? Webopedia Definition”. webopedia (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2020. 
  2. ^ „UNSD — Welcome to UNSD”. unstats.un.org (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2020. 
  3. ^ „Spoljna trgovina”. Приступљено 6. 2. 2020. 
  4. ^ „Srbija sve više uvozi sveže povrće iz komšiluka”. Agroklub.rs (на језику: српски). 

Спољашње везеУреди