Уговор између Бугарске и Дубровника

Уговор између Бугарске и Дубровника (лат. Ragusini foеdus jungunt cum Michael Asen, Bulgarorum imperatore, contra Stephanum Uroš Serbiae regem) је једини сачувани средњовековни међународни уговор Бугарске у целости.

Склопљен је 15. јуна 1253. године (Видовдан) у Дубровнику. Састављен је на ћирилици у два примерка — Словенска канцеларија.

Чува се у дубровачком архиву. [1] Споразум је усмерен против краља Уроша, његовог брата, рода и свих који живе у његовом краљевству.

Ако Дубровник успе да освоји део Рашке земље, дужан је да га преда Бугарској, осим земаља предака. Уговором су наведена и изузетно добро описана имања дубровачке општине на обали и на копну.

Уговор садржи одредбе о трговински односи; статусу трговаца; соли извучене између Дрима и Неретве /половина прихода од продаје рашки људи/. Уговор садржи изузетно сигуран и прецизан порез на уговор прије 15 година између Краљевине и Дубровника, тј. од 1238 године.

Нема извештаја о његовом спровођењу, осим извештаја о походу Михајло II Асена у Србији следеће године. [2][3][4]

По свему судећи, уговор су тада диктирали саси у Брскову, с циљем развоја рудника сребра и издавања новацабрсковски динар.

Види jошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Acta et diplomata XIII st. – № 215
  2. ^ „Иван Божилов - България и Дубровник. Договорът от 1253 г., стр. 87 (Ст. Станојевић. Догађаји 1253 и 1254 г. – Глас СКА, 164 (1935), 191–198, спец. 195–196; История, 1, с. 505; Историја, 1, с. 348)”. Архивирано из оригинала на датум 23. 09. 2019. Приступљено 25. 09. 2019. 
  3. ^ Историја српског народа 1941, стр. 153.
  4. ^ Историја Југославије 1933.