Ударање телевизора
„Ударање телевизора: колебање посткултуре“ је збирка есеја српског књижевника и математичара Владимира Тасића, објављена у издању новосадске издавачке куће Адреса 2009. године. Збирка саржи пет есеја и сваки од њих у средиште ставља анализу једне или више књига, које служе као полазна тачка за многобројне шире аргументе и увиде везане за различите аспекте постмодерне савремености уклештене између изазова медија, популарне културе и интелектуалног шарлатанства које иде на руку неолибералним догмама.[1]
| Аутор | Владимир Тасић |
|---|---|
| Земља | Србија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | збирка есеја |
| Издавање | |
| Издавање | 2009: Адреса |
Садржај уреди
Збирка се састоји из пет есеја. Први есеј „Орвел и Пинчон против Базука Џоа” у средиште ставља однос Орвеловог огледа „Недељници за дечаке” и Пинчоновог романа „Против дана”. Други есеј „Филозофија у кењоару” бави се филозоским есејом „О баљезгању” принстонског професоре Харија Франкфурта. Трећи есеј „Снежни човек и паралакса”, анализира картографију, привлачни мотив за уметност постмодерног доба, а Албахаријев роман „Снежни човек” се интерпретира као текст који има амбивалентан однос према постмодерни. Четврти есеј „Алегорија постмодерног фундаменталисте” преиспитује основе доминатне интелектулане херменеутике и анализира популарност етно-лита на западу. Критикујући Едварда Саида и Фредерика Џејмсона, а дајући за право Ајђазу Ахамада, Тасић демонтира појам трећесветске литературе и показује да тако нешто не може бити кохерентан облик било каквог теоријског знања, али и да такав модел сасвим одговара издавачким корпорацијама, колонијалним интересима, па чак конзервативним теоретичарима против којих се, наводно, овакви концепти боре. Завршни есеј „Политика хаоса” анализира популарност теорије хаоса која је уз злоупотребе ауре научног мишљења, премда у основи бесмислена и научно неутемељена, постала владајућа теорија која подупире идеологију слободног тржишта.
Референце уреди
- ^ Гвозден 2010, стр. 204.
Литература уреди
- Гвозден, Владимир (2010). „Утопија, апатија, миопија“ у часопису: Поља, Год. 55, бр. 462 (PDF). Нови Сад: Прогрес.COBISS.SR 255819015
