Украјински олигарси
Украјински олигарси (украјински: українські олігархи) су пословни олигарси који су се појавили на економској и политичкој сцени Украјине после украјинског референдума о независности 1991. У овом периоду Украјина је прешла на тржишну економију, брзом приватизацијом државне имовине. Ти догађаји пресликали су се на суседне постсовјетске државе после распада Совјетског Савеза. Утицај украјинских олигарха на унутрашњу и регионалну политику, посебно њихове везе са Русијом, био је извор критика прозападних извора који критикују недостатак политичких реформи или деловање Украјине против корупције.[1][2]
У 2008. години, комбиновано богатство 50 најбогатијих украјинских олигарха било је једнако 85% украјинског БДП-а.[3] У новембру 2013. овај број је износио 45% (БДП).[4]
До 2015. године, због руско-украјинског рата, укупна нето вредност пет најбогатијих и најутицајнијих Украјинаца у то време (Ринат Ахметов, Виктор Пинчук, Игор Коломојски, Хенадиј Бохољубов и Јуриј Косјук) пала је са 21,14 милијарди долара (2014) на 11,85 милијарди долара у јуну 2015.[5]
Утицај олигарха на украјинску владу је екстреман. 2011. неки аналитичари и украјински политичари веровали су да неки украјински пословни тајкуни, са „уносним односима“ са Русијом, намерно ометају интеграцију Украјине у Европску унију.[6]
Списак олигарха по богатству уреди
Укупно, 100 најбогатијих пословних људи у Украјини контролише око 44,5 милијарди долара, према Форбсу,[7] што чини 27% украјинског БДП-а, на основу података из септембра 2021. године[8]
Првих 10 украјинских олигарха у 2021. идентификовано је као:[8]
| Ранг | олигарх | Богатство | Напомене |
|---|---|---|---|
| 1 | Ринат Ахметов | 7,6 милијарди долара | Производња и дистрибуција енергије, вађење угља и руде гвожђа, металургија, медијска индустрија |
| 2 | Виктор Пинчук | 2,5 милијарди долара | Ваљање челика, медијска индустрија |
| 3 | Костантин Зхеваго | 2,4 милијарде долара | Банкарство, производња возила, ископавање гвоздене руде |
| 4 | Игор Коломојски | 1,8 милијарди долара | Банкарство, сирова нафта |
| 5 | Хенадиј Бохолиубов | 1,7 милијарди долара | Банкарство |
| 6 | Олександр и Халина Хереха | 1,7 милијарди долара | Малопродаја |
| 7 | Петро Порошенко | 1,6 милијарди долара | Производња возила, посластичарство |
| 8 | Вадим Новинскии | 1,4 милијарде долара | Металургија, бродоградња, Руска православна црква |
| 9 | Олександр Јарославски | 820 милиона долара | Некретнине, металургија |
| 10 | Јури Косијук | 780 милиона долара | Пољопривреда, прехрамбена индустрија |
Референце уреди
- ^ Wilson, Andrew (2005). Virtual Politics: Faking Democracy in the Post-Soviet World. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-300-09545-7.
- ^ Feifer, Gregory (2010-06-03). „Ukraine's New Rulers: What Do They Want?”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-03.
- ^ Kuzio, Taras (2008-07-01). „Oligarchs Wield Power in Ukrainian Politics”. Eurasia Daily Monitor. св. 5 бр. 125.
- ^ Wilson, Andrew (2016), Survival of the Richest: How Oligarchs Block Reform in Ukraine (PDF), Policy Brief, European Council on Foreign Relations
- ^ „A Decisive Turn? Risks for Ukrainian Democracy After the Euromaidan”. Carnegie Endowment for International Peace. 2016-02-03. Приступљено 2022-03-03.
- ^ Onyshkiv, Yuriy; Lavrov, Vlad (2011-12-16). „EU Hopes Fade As Gas Lobby Triumphs”. Kyiv Post. Приступљено 2022-03-03.
- ^ 100 найбагатших українців 2021. Forbes (на језику: украјински). 2022-03-03. Приступљено 2022-03-02.
- ^ а б „Report for Selected Countries and Subjects”. IMF.org (на језику: енглески). април 2021. Приступљено 2021-09-27.