Отворите главни мени

Универзитет у Токију

Универзитет у Токију (јап. 東京大学, изговара се „Токио Даигаку“, скраћено Тодаи, односно јап. 東大) је један од најпознатијих јапанских универзитета, чувен по истраживачким лабораторијама.

Универзитет у Токију
Todai Daigaku
UnivOfTokyo logo.svg
Лого Универзитета у Токију
лат. Universitas Tociensis
Типдржавни
Оснивање1877.
Академске
афилијације

IARU,
APRU,
AEARU,
AGS,
BESETOHA
ПредседникМакото Гоноками
Академско особље2.429 (пуно време)
175 (пола времена)
Административно
особље

5.779
Преддипломци14.274
Постдипломци13.732
Докторанти6.022
ЛокацијаТокио,  Јапан
Кампусурбан
Веб-сајтu-tokyo.ac.jp
Универзитет у Токију на мапи Јапана
Универзитет у Токију
Универзитет у Токију
Универзитет у Токију на карти Јапана
Мјесто оснивања Универзитета у Токију

Овај универзитет обухвата десет факултета, са око 30.000 студената, од којих је око 2.100 из иностранства (што је по јапанским стандардима велики број страних студената на једном универзитету). Састоји се од пет универзитетских дворишта (кампуса) који се налазе у Хонгу, Комаби, Кашиви, Широкани и Наканоу. Иако се у склопу овог универзитета налази десет факултета, најчувенији су правни и филолошки факултет. Из њега је изашао велики број јапанских политичара, премда се његова улога по том питању временом смањује. Примјера ради, гледано током 1950-их, 1960-их, 1970-их, 1980-их и 1990.их година, министри који су завршили студије на овом универзитету су сачињавали редом 2/3, 1/2, 1/4, 1/5 и на крају 1/6 од укупног броја јапанских министара.

То међутим не умањује значај Универзитета у Токију, и он и даље важи за један од најбољих јапанских универзитета по питању многих научних области. Његови главни конкуренти су преосталих шест од тзв. „седам универзитета“, који су били царски универзитети прије Другог свјетског рата, нарочито Универзитет у Кјоту, који је дао већи број Нобеловаца него Универзитет у Токију.

ФакултетиУреди

 
Зграда „Јасуда“, у оквиру дворишта Хонго Универзитета у Токију

Факултети Универзитета у Токију су сљедећи:

СаншироУреди

 
Језерце Санширо

Језерце Санширо (јап. 三四郎池), у срцу универзитетског дворишта Хонго, датира од 1615. године. Након пада тврђаве Осака, Шогуни су дали ово језерце и околне баште Меди Тошитсуну. Након што је Меда Тсунанори још унаприједио простор око језерцета, то је постало једно од најљепших језераца у тадашњем Еду (данашњем Токију). У то вријеме језерце се звало Икутоку ен, што значи „Башта врлине подучавања“. Ивице језерцета чине облик срца (на јапанском „шин“), и због тога се званично зове „Икутоку ен Шинђике“. Међутим, најчешће се назива Санширо, још откако је Натсуме Сосеки објавио свој роман „Санширо“.

Спољашње везеУреди