Ушћа човековог срца
Ушћа човековог срца су анатомски отвори помоћу којих срчане преткоморе и коморе комуницирају међусобно или са плућном артеријом, аортом, горњом и доњом шупљом веном и плућним венама.[1] Срце као двофазна мишићна пумпа својим ритмичким контракцијама прима крв из вена, и потискује је кроз своје шупљине (преткоморе и коморе) у артерије. Тај процес између појединих делова срца и циркулације остварује уз помоћ срчаних ушћа, које не само да пропуштају крв већ служе и као вентили који регулишу једносмеран проток крви, и тиме спречавају њено враћање у просторе из којих је она преходне истиснута (коморе, преткоморе, крвни судови).[2]
| Ушћа човековог срца | |
|---|---|
 Срчана ушћа | |
| Детаљи | |
| Идентификатори | |
| Латински | valvulaе cordis |
| Анатомска терминологија | |
Преткоморно-коморна ушћа уреди
Преткоморно-коморна ушћа, су срчани отвори помоћу којих преткоморе комуницирају са коморама. На овим ушћима се налази валвуларни апарат (срчани залисци), који спречавају враћање крви из комора у преткоморе. На десном преткоморно-коморном ушћу је тролисни (трикуспидални) залистак лат. valvula tricuspidalis, а на левој дволисни (митрални) залистак (лат. valvula mitralis).
Тролисни залистак уреди
Трикуспидална валвула или тролисни залистак (лат. valvula tricuspidalis), регулише проток крви између десне преткоморе и десне коморе. Састоји се од три листића; предњег (А) задњег (P) и септалног (S), Септални залистак је најмањи, и повезан је са кратким хордама уз преградни зид, и одговарајући папиларни мишић. Предњи и задњи залисци су већи. Броју залистака одговара и број папиларних мишића (предњи, септални и задњи папиларни мишић)
Дволисни залистак уреди
Дволисни залистак који због сличности са бискуповом митром носи назив митрална валвула (лат. valvula mitralis), омогућава кисеоником обогаћеној крви да из плућа преко леве преткоморе пређе у леву комору. Састоји се од два залистка; једног вентралног или аортног (А1,2,3) и једног задњег (P1,2,3) и два припадајућа папиларна мишића лат. mm. papillares).
Артеријска ушћа уреди
Отвори на артеријским ушћима тј аорти - аортни залистак и плућној артерији - плућни залистак (полумесечасти залисци) су творевине преко којих лева и десна комора комуницирај са плућном артеријом и аортом. Ова два залистка спречавају враћање крви из аорте и плућне артерије у леву односно десну комору. На овим ушћима се налазе по три полумесечаста (семинуларна) залистка, који формирају препреке у облику „ластиног гнезда“ и које у дијастоли крв у аорти, односно плућној артерији, рашири у виду „џепа“ што спречава повратак истиснуте крви у срчане коморе.
Аортни залистак уреди
Лево артеријско ушће са аортним залистком (лат. valva aorte) је отвор преко кога лева комора комуницира са аортом, и омогућава кисеоником обогаћеној крви да из леве коморе уђе, у највећи крвни суд у телу, аорту.
Састоји се од три полумесачаста листића, која се означавају (LCC, RCC, NCC).[3]
Плућни залистак уреди
Десно артеријско ушће са плућним залистком (лат. valvula pulmonalis) је отвор преко кога десна комора комуницира са плућном артеријом. Она омогућава регулацију протока крви из десне коморе у плућне артерије. Кроз њега протиче крв која се у плућима обогаћује кисеоником. Плућни залистак, састоји од три полумесечаста листића, који се означавају (АC, LC, RC).
Ушћа горње и доње шупље вене уреди
На горњој страни десне преткоморе налази се ушће горње шупље вене (лат. ostium v. cavae superioris), а на доњој ушће доње шупље вене (лат. ostium v. cavae inferioris) и веначног (коронарног) синуса.
Ушћа плућних вена уреди
На задњем зиду леве преткоморе налазе се четири ушћа плућних вена (лат. vv. pulmonales sinistra et vv. pulmonales dextra).
- Срчана ушћа
-
База срца, гледано одозго -
Тродимензионални ехокардиограм врха срца и срчаних залистака -
База срчаних комора након уклањања преткомора
Механизам затварања срчаних ушћа уреди
Залистци затварају односно отварају ушћа у одређеној фази срчане акције. Фаза пуњења крвљу назива се дијастола, а фаза контракције срчаног мишића и пражњење шупљине назива се систола.[4]
У фази дијастоле преткоморе, комора је у фази систоле. Тада су тролисни залистак и дволисни залистак на преткоморско-коморским ушћима затворене, а плућни залистци и аортнаи залистак на артеријским ушћима отворене и комора се празни.
У фази систоле преткомора, комора је у фази дијастоле. У том су тренутку тролисни залистак и дволисни залистак отворене, а плућни залистак и аортни залистак затворени и комора се пуни крвљу.
Срчано пумпање је производ ритмичке контракције и опуштања срчаног мишића, који се назива миокардијум. При контракцији зида преткомора или комора, зид се помера унутар срца и потискује крв у коморе. Овај притисак течности унутар комора приморава крв да напусти срце, и мишићи који чине зид преткоморе или коморе се опуштају и примају нову количину крви. Мишићи зидова комора су дебљи, јер за разлику од преткомора (које морају да усмере крв до комора), коморе усмеравају крв до свих органа у организму, од најближих до најдаљих, и зато морају да имају већу масу како би остварили већу снагу пумпања.
Такође, мишићни зид леве коморе је дебљи од десне, јер десна комора пумпа крв само у плућа, док лева комора пумпа крв у остатак организма. Преткоморе и коморе са обе стране срца (леве и десне) су одвојене преткоморско-коморским залистцима. Улога ових залистака је да контролишу ток крви, тј. регулишу проток крв тако да она тече из преткоморе у комору, а никако у обрнутом смеру, из коморе у преткомору. Преткоморско-коморски залистци се отварају и затварају као резултат цикличних промена притиска са сваким откуцајем срца. Када је притисак у преткомори виши од оног у комори, залистак се отвори, у супротном залистак је затворен.
Извори уреди
- ^ Šercer, Ante (1967). Anatomija srca U:Medicinska enciklopedija: Sol-Z. Jugoslavenski leksikografski zavod.
- ^ Levy, Matthew N.; Berne, Robert M. (1997). Cardiovascular physiology (7th изд.). St. Louis: Mosby. ISBN 978-0-8151-0901-3.
- ^ Sliver MA, Roberts WC. Detailed anatomy of the normally functioning aortic valve in hearts of normal and increased weight. Am J Cardiol. 1985; 55:454–61.
- ^ Malouf JF, Edwards WD, Tajik AJ, Seward JB. Functional anatomy of the heart. In: Fuster V, Alexander RW, O’Rourke RA, et al, eds. The heart. 11th ed. New York, NY: McGraw-Hill, 2004; 75–83.
