ФК Металац Краљево

Уколико сте тражили други фудбалски клуб, погледајте чланак ФК Металац.

ФК Металац Краљево је бивши фудбалски клуб из Краљева. Клуб је основан 1947. године, а престао је да се такмичи 2019. године.

ФК Металац Краљево
FK Metalac Trgovacki Kraljevo.gif
Пуно имеФудбалски клуб Металац Краљево
Основан1947.
Угашен2019.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

ИсторијаУреди

РадникУреди

Одмах по ослобођењу, фудбал се тада у Краљеву, играо по малама, а Слобода и Локомотива били су већ познати клубови који су представљали Краљево. Тако су се 29. априла 1947. године, сакупили у „Лалиној“ кафани, али Градски фискултурни савез није дозволио да се формира клуб, па је формиран актив са циљем да се прво одигравају пријатељске утакмице. Неко од присутних, пошто се живело у радничкој средини, предложио је да се клуб назове „Радник“, што је било прихваћено. Први председник актива је био Радомир Андрић – звани „дуванџија“, а за секретара је биран Живан – Жика Грујић. Актив се регистровао у Градском фискултурном савезу чије су се просторије налазиле у хотелу „Париз“, а тај посао обавио је Ратко Стојић, одговорно лице тог Савеза.

Просторије Радника налазиле су се на углу Доситејеве (бивше Кидричеве улице) преко пута Старе колоније у једној просторији коју је у својој кући уступио председник Раде Андрић. Ту је био економат, свлачионица, канцеларија.

Те 1947. године, долази до фузије Слободе и Локомотиве, и створена је данашња Слога Краљево. Нешто након годину дана, 1948. године, на предлог Жика Грујића који је радио на железници, Радник мења име и постаје ФК “Железничар“ и прве званичне утакмице је одиграо на првенству јуниорских железничких клубова Југославије.

ЖелезничарУреди

Поправља се и материјална ситуација, железница додељује један вагон близу игралишта, и прва значајна пријатељска утакмица одиграна је 22. марта 1948. године против екипе сарајевског „Железничара“, који је тада био друголигаш и враћао се из Скопља где је одиграо утакмицу и велико изненађење. Железничар је победио реномиране госте са 3:1. Убрзо у Краљеву гостује Трепча из Косовске Митровице, па гостовање у Сјеници. Одигравају се и утакмице са Слогом под обалом у ноћном термину и ту је Железничар доживео пораз са 5:3. И тако, ређају се пријатељске утакмице све до 1953. године када се Железничар укључује у редовно такмичење у веома јакој конкуренцији: Напредак из Крушевца, Шумадија из Аранђеловца, Слога, Борац из Чачка, Раднички из Крагујевца и др. На крају такмичарске године, Железничар је освојио 9 место, али је са имењаком из Лапова испао из ове лиге.

Железничар 10.јула 1955. године први пут излази ван граница земље и у Аустрији се састаје са прваком Тиролом и губи утакмицу са 4:1.

На дан железничара, 15. априла 1956. године, Железничар поново мења име и постаје „Локомотива“, јер је дошло до нове фузије Металца клуба Фабрике вагона и Железничара. Слога се те године сели на нов стадион преко пута железничке станице, а Локомотива постаје домаћин на игралишту преко пута ложионице.

ЛокомотиваУреди

Такмичарске 1956/57. године се такмичи у Крагујевачком подсавезу а за први тим су наступали: Жујовић, Букумира, Нешковић , Камиџорац, Миловић , Радић, Јанић, Савић, Зекић, Нешковић , Миздраковић. Из ове генерације која је касније испала из Крагујевачког подсавеза остаће упамћени: Милан Миловић и Бранко Селеш, који је био и члан репрезентације глувонемих оне бивше велике Југославије.

Такмичарске 1958/59. године, у веома јакој конкуренцији након освојеног првог места у Крагујевачком подсавезу Локомотива кроз тешке квалификације побеђује и постаје члан Крагујевачке зоне.

Јединство и МеханикаУреди

Поново промена имена, у јануару 1960. године, нестаје Локомотива и клуб добија ново име Јединство, које после једне године испада из Крагујевачке зоне, такмичи се у лиги Краљевачког подсавеза, и на крају такмичарске 1960/61. године, кроз квалификације елиминише Севојно из Севојна и поново постаје члан друштва најбољих Крагујевачког подсавеза. Заслуге припадају играчима: Жујовићу, Букумири, Савићу, Симовићу, Миловићу , Илићу, Миловићу , Рашети, Селешу, Миздраковићу...

Само једна година у новој Међуподсавезној лиги са клубовима из Чачка и Ужица, клуб у лето 1963. године, поново мења име и сада постаје „Механика“.

МеталацУреди

Сталне промене имена се настављају и од 01. маја 1965. године, клуб постаје Металац.

Слога и Металац су од љутих ривала кроз пријатељске утакмице, најзад дочекали да буду заједно у истом рангу. Срели су се такмичарске 1966/67. године, тада у Српској лиги. Слога те године се пласира у Другу савезну лигу, а Металац, нажалост, испада из Српске лиге. После дуже година, због реорганизације такмичења, након испадања из Српске лиге, Металац је поново на почетку – у Подсавезној лиги у Краљеву.

Добре игре, изванредни резултати и такмичарске 1968/69. године Металац упада у Западно моравску лигу, а такмичарске 1973/74. године, опет кроз квалификације, квалификује се и улази Моравско шумадијску зону. После пет проведених година у зони, Металац испада из лиге, такмичи се две године у Западно моравској лиги, укида се та лига и Металац се такмичи у Ибарској лиги. Формирањем Фудбалског савеза краљевачког региона, Металац не успева да се пласира у нову лигу и остаје да се такмичи у Међуопштинској лиги 1986/87. године.

ФотогрфијеУреди


Види јошУреди

Спољашње везеУреди