Султанија Фатма (ћерка Селима I)

(преусмерено са Фатма Султанија)

Фатма султанија (тур. Fatma Sultan; 1500, Трабзон1573, Истанбул) била је султанија Османског царства и ћерка султана Селима I и његове супруге Хафсе Хатун. Њен брат је био султан Сулејман. Била је позната под надимком: Султанија среће и забаве (тур. neşenin ve eğlencenin sultanı), јер како се причало није скидала осмех са лица, а волела је и често да приређује забаве. Њен први муж био је Мустафа-паша, али се од њега развела, због честих свађа. После тога се удала за Кара Ахмед-пашу (кара-црн), који је 1553. постао велики везир Османског царства. Међутим на његово место је убрзо дошао Дамат Рустем-паша Опуковић, који је и пре њега био велики везир већ 9 година. Многи сматрају да је као и своје сестре - Хатиџе султанија, Шахубан султанија и Бејхан султанија имала веома лош однос са Хасеки Хурем султанијом.

Фатма султанија
Датум рођења1500.
Место рођењаТрабзон
Османско царство
Датум смрти1573 (старост 72–73)
Место смртиБурса
Османско царство
ДинастијаОсманска династија
ОтацСелим I
МајкаАјше Хафса
Супружник
  • Мустафа-паша (в. 1516 —  р. 1520)
  • Кара Ахмед-паша(в. 1529 —  с. 1555)
  • Хадим Ибрахим-паша (в. 1562 —  с. 1563)
султанија Османског царства

БиографијаУреди

Фатма је рођена у Трабзону 1500. године као трећа (или четврта) ћерка Селима Грозног и Хафсе султаније. Удата је 1516. године за Мустафа-пашу, намесника Антакије, са којим је у Антакији и живела. Почетком 1520. године, Фатма је послала писмо своме оцу коме се пожалила на мучан живот са супругом, истичући да је он хомосексуалац и да није заинтересован за њу.

„Султану мој“, написала је у писму које је тајно достављено у палату, „драги оче, пристајем да облачим грубе вунене крпе, него да живим у дроњцима безобразлука, пристајем и да једем јечмени хлеб, само дај да живим у твојој сенци“.[1] Након тога, султан је разрешио брак.

Удала се 1529. године за Кара Ахмед-пашу, који је до 1540. године био намесник Румелије. Брак је био срећан, и неки вреују да су у браку имали две ћерке, чија имена и постојање до данас нису утврђена. Верује се да је Фатма од 1545. године прешла да живи у Истанбулу са својим супругом.Верује се да је Фатма користила положај свог супруга и била укључена у интриге палате, а имала је лош однос са султанијом Хурем. Касније, Ахмед-паша је постао велики везир 1553. године. На функцији је остао две године и погубљен је 30. септембра 1555. године. Према једној верзији, разлог за погубљење је била завера Рустем-паше и његове таште Хурем султаније, где је Рустем-паша је оптужио Кара Ахмед-пашу за мито и убедио Сулејмана да га погуби,  како би повратио свој положај.

Након погубљења свог супруга, током 1556. године, Фатма је ушла у свађу са султанијом Михримах. Михримах је хтела да на путу ка њеној џамији у Ускудару изради нову џамију, а Фатма се осетила увређено, јер је она наредила да се ту започне изградња џамије у сећање на њеног покојног супруга. Случај је завршио код султана, који није хтео да дозволи изградњу џамије паше којег је он погубио, већ је дозволио Михримах да настави своју замисао. Речено је да је Фатма због тога ушла у директан вербални конфликт са самим султаном Сулејманом, због чега ју је султан протерао из Топкапија и из Истанбула. Фатма је прешла да живи у Беј-палати у Бурси, све до 1562. године, када је брат удаје за Хадим Ибрахим-пашу, који је по султановом наређењу задавио сина принца Мустафе, Мехмеда. Према једним веровањима, Фатма је дошла 1562. године у палату да се извини свом брату, после чега ју је султан удао за Ибрахим-пашу, док други верују да ју је брат присилно удао за њега као казну због њених интрига, па чак и 1556. године. Брак је трајао до 30. јануара 1563. године, када је Ибрахим-паша преминуо.

СмртУреди

Говорило се да се Фатма након 1563. године настанила у павиљону старе Бурсе са својом пратњом, где је и умрла 1573. године (према неким изворима и 1570. године). Сахрањена је поред супруга у гробници Кара Ахмед-паше, која је и изграђена по њеном наређењу и отворена за богослужење 1560. године.[2]

По наређењу Мурата III, саграђена је џамија у њену част 1575. године. Џамија је годинама касније током земљотреса, да би била обновљена 1971. године.

РеференцеУреди

  1. ^ Haremden Mektuplar
  2. ^ Uluçay 1992, стр. 56