Фекундизам (назив долази од латинског fecundation - спајање женске и мушке полне ћелије) је политика свесног промовисања високе стопе наталитета међу припадницима своје верске и/или етничке групе зарад увећања сопствене бројности у односу на друге групе (најчешће због постизања конкретних политичких циљева). У почетку се фекундизам односио само на верско промовисање наталитета (попут забране контрацепције од стране Римокатоличке Цркве), али је у 20. веку почео да се користи и у контексту етничког национализма.

Фекундизам на тлу бивше Југославије уреди

На простору бивше Југославије Албанци су оптужени за практиковање фекундизма (поготово на Космету), мада је ово тешко доказати у пракси (питање је колико је висока стопа наталитета Албанаца на тлу бивше Југославије последица свесно промовисане политике од стране националних и/или верских вођа, а колико културних и социо-економских одлика албанског становништва).

На простору данашње Босне и Херцеговине захтеви Бошњака за унитарном Босном (БиХ без ентитета или других видова територијалне аутономије) се често тумаче у светлу фекундизма када се узме у обзир наталитет Бошњака у поређењу са наталитетом Срба и Хрвата у БиХ (формула фекундизма је у оваквом случају проток времена + висок наталитет = апсолутна већина у датом територијалном оквиру). У сличном светлу се тумаче и захтеви Бошњака за успостављање територијалне аутономије Санџака (који се налази делом у Србији, а делом у Црној Гори).

Фекундизам и демократија уреди

Фекундизам представља својеврстан изазов за демократски уређена друштва, која базирају изборни систем на принципу „један човек један глас“. Свесна промоција наталитета на дугорочне стазе гарантује већу политичку моћ верске/етничке групе у датом друштву, док у регионалном смислу може да се користи као оружје етничког сепаратизма. Демократски уређена друштва немају одговор на фекундизам, што представља својеврсну „рупу“ демократског система.