Филарх (историчар)
Филарх (стгрч. Φυλαρχος Φυλαρχος) је антички историчар реторичког стила који је живео у 3. веку пре нове ере., чије је главно дело „Историја“ (Ιστοριαι).
| Датум рођења | 255. п. н. е. |
|---|---|
| Место рођења | Атина |
| Датум смрти | 215. п. н. е. |
| Занимање | Историчар |
| Значајни радови | Историја Пелопонеза |
Биографија
уредиТачно место његовог рођења је непознато, вероватно је то била Атина, Сикион или Наукратис[1]. О важним датумима Филарховог живота може се говорити са већим поверењем. Од Полибија сазнајемо да је Филарх био Аратов савременик и да је говорио о истим догађајима као и Арат у својој историји[2]. Арат је умро 213. п. н. е., а његово дело завршава 220. године п. н. е. Стога се може претпоставити да је Филарх живео до око 215. године п. н. е.
Зборник радова
уредиФиларх је писао кратке радове на историјске и митолошке теме. Међутим, славу му је донела „Историја“, посебно историја Пелопонеза. Дело је написано у 28 томова и обухвата период од 50 година од Пировог похода на Пелопонез (272. п. н. е.) до смрти спартанског краља Клеомена III (219. п. н. е.).
Стил
уредиФилархова дела су била упечатљив пример историјског наратива реторичког стила. Језик његове „Историје“ је жив и драматичан. Тако је Филарх вероватно настојао да импресионира читаоца. Међутим, вредност дела је донекле смањена услед употребе анегдота, честих одступања од предмета описа, као и опште антимакедонске оријентације дела.
Филархове процене
уредиИсторичар Полибије даје Филарху прилично негативну оцену. Он назива Филарха непријатељем Ахејског савеза и такође напомиње да „у његовим изјавама сви су првенствено погођени неразумевањем и незнањем познатих субјеката – државе и богатства хеленских држава, а историчари би то пре свега требало да знају“[2]. Полибија понавља Плутарх. Али у његовој оцени има мање оштрине. Вероватно зато што је историчар позајмио доказе Филарха када је описивао краљеве[3].
Дела
уредиФилархова дела нису сачувана, али су фрагменти дошли до нас у делима Плутарха[3], Помпеја Трога[4] и Атинеја. Ове одломке су накнадно објавили Лухт (1836), Брукнер (1839), Милер 1841, као и Фелик Јацоби Фрагменте дер Гриецхисцхен Хисторикер.
Извори
уреди- ^ „Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона — Алфавитный каталог — Электронная библиотека Руниверс”. runivers.ru. Приступљено 2024-06-06.
- ^ а б BOOK II, Cambridge University Press, 2012-08-02, стр. 99—165, Приступљено 2024-06-06
- ^ а б Plutarch (1926). „Lives. Aratus”. Digital Loeb Classical Library. Приступљено 2024-06-06.
- ^ 3. Trogus (and Justin) and Cicero, University of Toronto Press, 2003-12-31, стр. 79—91, Приступљено 2024-06-06