Филипа Антиохијска
Филипа Антиохијска (1148–1178) била је ћерка Констанце Антиохијске и Ремона од Поатјеа, жена Хемфрија II од Торона и љубавница Андроника I Комнина.
Филипа Антиохијска | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1148. |
Место рођења | Антиохија, |
Датум смрти | 1178. |
Породица | |
Супружник | Хемфри II од Торона |
Потомство | Хемфри III од Торона |
Родитељи | Ремон од Поатјеа Констанца Антиохијска |
Породица
уредиФилипа је била млађа ћерка Констанце Антиохијске из првог брака са Ремоном од Поатјеа, кнезом Антиохије. Имала је брата Боемунда III и сестру Марију Антиохијску која се касније удала за византијског цара Манојла I Комнина. Године 1149. Филипин отац је погинуо у бици код Инаба против зенгидског војсковође Нур ад Дина. Њена мајка се неколико година касније удала за Ренеа од Шатијона. У овом браку рођена је Агнеса, Филипина полусестра која ће се касније удати за угарског краља Белу III. Верује се да је у овом браку рођена још једна ћерка која се звала Жана и касније се удала за Бонифација Монфератског.
Биографија
уредиАндроник I Комнин био је веран вазал цара Манојла Комнина. Сукоби су настали када је Андроник одбио да положи заклетву Бели III кога је Манојло желео за наследника. Због тога је изгубио своје поседе и послат у Киликију где је за љубавницу узео Теодору Комнин, Манојлову рођаку. Од Манојловог беса морао је да побегне у Свету земљу код антиохијског кнеза Ремона од Поатјеа. Тамо је завео његову кћер Филипу. То је изазвало Ремонов бес па је поново морао да бежи. Филипа је била Андроникова љубавница две године (1165—1167). Филипа се након 1166. године удала за Хемфрија II од Торона. Родила му је сина Хемфрија III од Торона. Умрла је 1178. године.
Породично стабло
уреди4. Вилијам IX од Аквитаније | ||||||||||||||||
2. Рајмунд од Поатјеа | ||||||||||||||||
5. Филипа Тулуска | ||||||||||||||||
1. Филипа Антиохијска | ||||||||||||||||
6. Боемунд II од Антиохије | ||||||||||||||||
3. Констанца Антиохијска | ||||||||||||||||
7. Алиса Антиохијска | ||||||||||||||||
Види још
уредиЛитература
уреди- Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.