Франо Кулишић
Франо Кулишић (Дубровник, 4. децембар 1884 — Волфсег, 18. октобар 1915) био је српски источар књижевности, секретар Матице српске у Дубровнику, потстароста дубровачког Српског Сокола „Душан Силни” и члан Дубровачког србокатоличког покрета.[1][2]
Франо Кулишић | |
|---|---|
| Датум рођења | 4. децембар 1884. |
| Место рођења | Дубровник, Краљевина Далмација |
| Датум смрти | 18. октобар 1915. (30 год.) |
| Место смрти | Волфсег, Аустрија |
| Занимање | историчар књижевности |
Биографија уреди
Рођен је 1884. године у Дубровнику, а завршио је Дубровачку гимназију 1903. године, студирао славистику у Бечу 1909. године и написао тезу „Џиво Бунић Вучићевић : Књижевноисторијски прилог лирској поезији 17. века”, која је објављена у Дубровнику.
Кулишић је био први чувар спомен-збирке Балтазара Богишића 1909. године.[3] Током студија водио је библиотеку Ватрослава Јагића. Био је секретар Матице српске у Дубровнику од 1913. до 1914. године.[2]
Године 1913. био је домаћин прославе Светог Влаха, заштитника града Дубровника, једног од ретких Срба католика који је на прелазу векова изабран за ту част.[1]
Кулишић је био активиста Дубровачког радничког друштва и потпредседник Српског гимнастичког друштва „Душан Силни“. Ухапшен је као члан југословенске националистичке омладине у јулу 1914. и интерниран у Волфсег у Аустрији где је умро од упале плућа. Сарађивао је са књижевним критичарима, радио на филолошким и историјским приказима, чланцима о дубровачким песницима и позоришту, правио белешке о обичајима и историјским догађајима у дубровачком крају у часописима и новинама Хрватска (1900), Срђ (1904–07), Дубровник (1905–10). , 1914), Српски књижевни гласник (Београд 1906–07, 1913–14), Црвена Хрватска (1908), Наше јединство (1908), Смотра далматинска (1909) и Босанска вила (1910).[2]
Тек 5. новембра 1937. године његови посмртни остаци су враћени у домовину и поново сахрањени у његовом родном Дубровнику.[4][5]
Референце уреди
- ^ а б Đurasović, Barbara (2020). „Hrvatsko-srpski odnosi u središtu proslave blagdana svetog Vlaha u Dubrovniku (1891-1914)” [Croatian-Serbian Relations in the Light of the Celebration of the Feast of St. Blaise in Dubrovnik (1891-1914)]. Anali Zavoda za povijesne znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku (на језику: хрватски) (58): 310.
- ^ а б в Rogić Musa, Tea (2013). „Kulišić, Frano, književni povjesničar (1884-1915)”. Croatian Biographical Lexicon. 8.
- ^ Viđen, Ivan (11. 5. 2017). „Posthumous Glorification: Tomb, Park and Monument of Baltazar Bogišić”. Anali Zavoda za povijesne znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku (55/2): 485—520. doi:10.21857/yl4okf7q69 — преко Hrčak.
- ^ Nedeljković, Saša (22. 1. 2019). „Prenos kostiju i sahrana dr. Frana Kulišića u Dubrovniku 1937.”. Vidovdan | Srpska tradicija i nacionalni interes (на језику: српски).
- ^ Пренос костију и сахрана др Франа Кулишића, секретара Матице Српске у Дубровнику slobodnahercegovina.com 18. 1. 2019
Литература уреди
- Арсић, Ирена (25. јун 2017). „Из ратних рукописних бележака тројице Дубровчана - Ивана Аугуста Казанчића (1817–1883), Франа Кулишића(1885–1915) и Ернеста катића (1883–1955)”
. Зборник Матице српске за књижевност и језик (на језику: српски). 65 (2): 693—702.
