Франсоа Греми

Франсоа Греми (Francois Grémy, 192922. јул 2014) био је међународно признат француски информатичар, физичар, математичар, статистичар и лекар заслужан за развој медицинске информатике и здравства, који је у Францвуској значајно утицао на доносиоце одлука у здравственом ситему својим политичким ангажманом у превенцији, социјалној једнакости, солидарности, а против сваког клиничког облика расизма.[1] Године 1996. постао је заједфно са са Јаном Бемелом, једним од прва два Европљана који су били примљени у чланство Америчког колеџа медицинске информатике.[1]

Франсоа Греми
Francois Grémy (1929-2014).jpg
Рођење1929.
 Француска
Смрт22. јул 2014.(2014-07-22) (84/85 год.)
Пребивалиште Француска
ПољеМедицинска информатика
ИнституцијаPitié-Salpêtrière School of Medicine in Paris

Живот и каријераУреди

Греми је имао „двоструку биографију” — у домену информационих наука завршио је три магистаријума из физике (1948), математика (1948) и статистиктике (1961), а као лекар, 1953. године у Паризу едуковао се за специјалисту у неурофизиологији. Године 1958. године, у својој 29 години, био је именован за професора биофизике на Медицинском факултету у Туру, а две године касније (1960) именован је за професор биофизике у Медицинској школи у Паризу.[2]

Између 1966. и 1971. године, објавио је пет свеобухватних уџбеника из три научне области, у којима су његова знања из различитих области науке, међусобно допринели развоју: биофизике, биоматематике и биостатистике.

Накош то је препознао кључну улогу информационих наука у медицини, започео је свој истраживачки рад у Медицинској школи у Паризу (Pitié-Salpêtrière School of Medicine) 1966. године као наставник преддмету Примена рачунарских техника у медицини.

Под називом Методологија информатике и статистике у медицини, креирао је рачунарску јединица за своје блиске сараднике, како би се сви заједно успешније бавили развојем клиничке информатике у: клиничким истраживањима, епидемиологији, здравственој информатици, статистици и системима за подршку у одлучивању. Као признање за овај допринос науцу био је именован 1970. године за професора биостатистике и медицинске информатике у Медицинској школи Pitié-Salpêtrière School of Medicine у Паризу.[1]

Франсоа је 1967. госине основао у оквиру Међународне федерације за обраду информација (International Federation for Information Processing (IFIP)) „Технички комитет 4” (Technical Committee 4 (TC4)) за медицинску информатику. На првом састанаку комитета TC4 одржаном у Паризу, априла 1968. године (у присисуству представника десетак народа), Франсо Греми изабран је за председника. Током свог председавања (1967—1973), покренуо је у оквиру комитета TC4 неколико радних група које су промовисале многа нова подпоља у овој новој дисциплини.

Године 1973. преговарао је током припреме ИФИП састанка у Стокхолму за стварање одвојених информатичких структура посвећених здравственој области. Резултат је био први МЕДИНФО 74 одржан у Стокхолму, када је истовремено и (на истој локацији), одржан и састанак „Посебне интересне групе” , скраћено IFIP-а (од 5. до 10. август 1973).

Франсоа је био и председавајући Програмског одбора МЕДИНФО 74, када је Међународна асоцијација медицинску информатику (IMIA) основана као Посебна интересна група (Special Interest Group (IFIP)).

Године 1984. године именован је за професора биостатистике и медицинске информатике на Универзитету Монтпиер на коме је руководио Одељењем за медицинску информатику Универзитетске болнице Lapeyronie.

Свој први свеобухватан уџбеник из медицинске информатике објавио је 1987. године. У њему је у предговору приручника под називом „Медицинска информатика” дефинисао спектар проблема којима се бави медицинска информатика, и њихов значај за разматрања у овој области. У њему је изнео закључак „да су технички аспекти информатике, колико год били фасцинантни, секундарни у односу на интелектуални изазов што га она ставља пред медицину”, и надаље закључио, „да тај изазов долази и од других наука: биостатистике, епидемиологије, теорије одлучивања, анализе система, лингвистике. Тако је и Греми дошао до закључка — да је медицинска информатика интердисциплинарна струка, коју заједно са наведеним наукама, треба објединити са информацијским нукама”.[3]

У наредним деценијама своја истраживања Греми је фокусирао на област информационих система у здравству, процени технологије медицинске информатике и на крају се бавио и проблемима у јавном здрављу. Године 1990. именован је за професор на предмету јавно здравље на Медицинском факултету у Монтпелијеру.

Као члан Француског националног комитета за јавно здравље, доста се ангажовао на превенцији — пушења дувана, зависности од алкохола и друштвеној интеграцији пацијената са аутизмом.

БиблиографијаУреди

  • Grémy F, Leterrier F. Eléments de biophysique. Tome 1. Paris: Flammarion Médecine-Sciences; 772.pages; 1966.
  • Grémy F, Perrin J. Eléments de biophysique. Tome 2 Paris: Flammarion Médecine-Sciences; 829.pages; 1971.
  • Hermann L, Grémy F. Bases mathématiques pour la recherche médicale et biologique. Tomes 1& 2. Paris: Dunod; 1092.pages; 1969.
  • Grémy F, Salmon D. Bases statistiques pour la recherche médicale et biologique. Paris: Dunod; 424.pages; 1969.
  • Grémy F. Informatique Médicale. Introduction à la méthodologie en médecine et santé publique. Paris: Médecine-Sciences Flammarion; 469.pages, 1987.
  • Grémy F. Ethical problems in health information systems. Methods Inf Med 2001;40:359–61. [PubMed]
  • Grémy F. On a encore oublié la santé! Propositions pour une médecine de qualité et de solidarité. Paris: Editions Frison-Roche; 274.pages; 2004.
  • Grémy F. Hardware, Software, Peopleware, and Subjectivity: A Philosophical Promenade. Methods Inf Med 2005;44:352–8.

ИзвориУреди

  1. ^ а б в Patrice Degoulet, In Memoriam: Francois Grémy (1929-2014) Materia Socio-Medica. 2015 Apr; 27(2)130
  2. ^ Degoulet P, Haux R, Kulikowski C, Lun KC. François Grémy, a Humanist and Information Sciences Pioneer, Methods Inf Med. 2005; 44(3):349-51.
  3. ^ Grémy F. Informatique médicale Introduction à la méthodologie en médicine et santé publique. Paris: Médecine-Sciences Flammarion, 1987.

Спољашње везеУреди