Фрикциони пренос
Фрикциони пренос или тарни пренос је врста механичког преноса енергије, код којега се пренос врши трењем (фрикцијом) између површина.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e4/Friction_gear.png/200px-Friction_gear.png)
Трење између елемената може бити суво, гранично или текуће. Код текућег трења, радни вијек површина је продужен зато што се налазе у течности која одводи топлоту.
Пренос трења се у пракси најчешће остварује непосредним додиром точкова. Снага и обртни моменат се онда преносе силом трења.
Подјела
уреди- цилиндрични фрикциони точкови
- конични фрикциони точкови
Предности
уредиПредности наспрам ланчаног преноса су:
Недостаци
уредиНедостаци овакве реализације укључују следеће:
- ограничено оптерећење
- висок степен проклизавања
- краћи вијек трајања
- немогућност коришћења на великим осним растојањима вратила
Употреба
уредиСва сувоземна возила користе фрикциони пренос за покретање (спој точак-тло). Осим тога, многе машине користе такву врсту механичког преноса, гдје постоје два фрикциона точка која се тару један о други.
На примјер, код динама на бициклу, точак бицикла се таре о фрикциони точак на врху динама који покреће ротор истог и производи струју.