Википедија

Ханза-Бранденбург W.18

Ханза-Бранденбург W.18 (нем. Hansa-Brandenburg W.18) је немачки морнарички ловац-извиђач. Први лет авиона је извршен почетком 1917. године. Главни корисник овог авиона је била Ратна морнарица Аустроугарске и Немачке. Авион је био напреднија варијанта авиона Ханса Бранденбург CC.[1][2]

Ханза-Бранденбург W.18
Ханза-Бранденбург W.18
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње1917.
Дужина8,15
Размах крила10,70 / 10,30
Висина3,45
Површина крила34,38
Празан875
Нормална полетна1.145
Клипно-елисни мотор1 x Hiero
Снага1 x 147 kW
Брзина крстарења154 km/h
Макс. брзина на Hопт170 km/h
Долет600 km
Плафон лета4.800 m
Брзина пењања208 m/min


Пројектовање и развој уреди

Аустроугарско Поморско Ваздухопловство (ПВ) је још 1916. године користило ловачке хидроавионе који су исто као и сувоземни ловци имали задатак да се боре са противничким авионима. Хидроавиони ловци су били специфични јер им је задатак пре свега био одбрана акваторија од непријатељских авиона. У Ханса Бранденбургу је инж. Ернст Хајнкел конструисао хидроавион једноседи двокрилац, по угледу на хидроавион Лонер L, који је добио назив Ханса Бранденбург FB. Даљим побољшањем овог авиона настао је Ханса Бранденбург CC наоружан митраљезом, а из њега ловачки хидроавион Ханса Бранденбург W.18.

Технички опис уреди

 
Хидроавион Ханса-Бранденбург CC
 
Цртеж хидроавиона Ханса-Бранденбург CC у три пројекције

Авион Ханса Бранденбург CC је једномоторни двокрилни једноседи ловачки хидроавиони. Авион је потпуно дрвене конструкције.

Труп је у облику чамца обложен водоотпорним шпером. Дно чамца је било каскадно изведено што омогућава авиону да се лакше (са мање отпора) одвоји од водене површине при полетању. Труп авиона је био потпуно затворен то је онемогућавало продор воде у унутрашњост трупа као и смањени аеродинамички отпор у току лета авиона. Кокпит пилота је био отворен и налазио су у трупу авиона испред крила. Авион је био наоружан једним фиксним предњим митраљезом Шпандау калибра 7,92 mm.

Погонска група: У међу простору између крила је био смештен шесто цилиндарски линијски водом хлађен мотор Benz Bz.III снаге 112 kW/150KS који је био причвршћен на челичну конструкцију ослоњену на труп авиона. Потисна елиса која покреће авион је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака.

Крила су дрвене конструкције пресвучена платном четвртастог облика са упорницама у облику слова X гледано са сваке стране (спреда и са стране). Овакав облик упорница је добио популаран назив „паук“ или „звезда“ а користио се још и код авиона Ханза-Бранденбург D.I. Доња крила код овог авиона су нешто краћа од горњих. Испод доњих крила су постављени пловци који обезбеђују стабилност при узбурканом мору. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима.

Највећа брзина у хоризонталном лету је износила 171 km/h. Размах крила је био 9,30 метара а дужина 7,69 метара. Маса празног авиона је износила 800 килограма а нормална полетна маса 1080 килограма.[3][4][5]

Авион Ханса Бранденбург W.18 је био побољшана варијанта авиона Ханса Бранденбург CC, био је такође једномоторни двокрилни једноседи ловачки хидроавиони. Авион је потпуно дрвене конструкције.

Труп авиона је у облику чамца обложен водоотпорним шпером. Дно чамца је било каскадно изведено што омогућава авиону да се лакше (са мање отпора) одвоји од водене површине при полетању. Труп авиона је био потпуно затворен то је онемогућавало продор воде у унутрашњост трупа као и смањени аеродинамички отпор у току лета авиона. Кокпит пилота је био отворен и налазио су у трупу авиона испред крила. Авион је био наоружан са два фиксна митраљеза Шварцлозе (нем. Schwarzlose) калибра 8,00 mm.

Погонска група: У међу простору између крила је био смештен шесто цилиндарски линијски водом хлађен мотор Хиеро 147 kW/200KS или Хиеро 170 kW/230KS који је био причвршћен на челичну конструкцију ослоњену на труп авиона. Потисна елиса која покреће авион је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака.

Крила су дрвене конструкције пресвучена платном, четвртастог облика са заобљеним крајевима у односу на свог претходника CC, имао је са сваке стране крила по пар упорница а затезање крила се обављало помоћу укрштених челичних ужади. Овакав облик упорница је имао мањи аеродинамички отпор у односу на упорнице система „паук“ или „звезда“. Доња крила код овог авиона су благо закошена у односу на горње крило које је управно на труп авиона па изгледа да су нешто краћа од горњих. Испод доњих крила су постављени пловци који обезбеђују стабилност при узбурканом мору. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима.

Димензије овог авиона су биле нешто веће од претходника Ханса Бранденбург CC[3][6] .

Наоружање уреди

Наоружање авиона: Ханза-Бранденбург W.18
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 2 Švarcloze (нем. Schwarzlose)
Калибар 8,00 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)


Особине авиона Бранденбург W.18 - CC уреди

Опште карактеристике уреди

Авион Ханса Бранденбург W.18 Ханса Бранденбург CC
Мотор 1 x 147 kW Hiero 1 x 112 kW Benz Bz.III
Елиса двокрака дрвена двокрака дрвена
Размах крила 10,70 m 9,30 m
Површина крила 34,38 m² 26,50 m²
Дужина авиона 8,15 m 7,69 m
Висина авиона 3,45 m 3,57 m
Тежина празног авиона 875 kg 800 kg
Тежина пуног авиона 1.145 kg 1.080 kg
Посада 1 члан 1 члан
Стајни трап čamac čamac

Перформансе уреди

Авион Ханса Бранденбург W.18 Ханса Бранденбург CC
Максимална брзина 170 km/h 171 km/h
Путна брзина 147 km/h 140 km/h
Највећи долет 510 km 600 km
Плафон лета 4.800 m 4.800 m

Оперативно коришћење уреди

Авион Ханза-Бранденбург CC је био намењен аустроугарској и немачкој морнарици. Протоип је полетео 1916. године са мотором Бенц Bz III снаге 112 kW/150KS, немачкој морнарици је испоручено 36 примерака ових авиона. Аустроугарска морнарица је наручила 37 авиона и они су испоручени са моторима Аустро-Дајмлер снаге 117 kW/160KS Хиеро 132 kW/180KS..[3][7][8] Не постоје подаци о томе да ли је неки од ових авиона коришћен у југословенском ПВ.

Авион Ханза-Бранденбург W.18 је био углавном намењен аустроугарској морнарици. Протоип је полетео 1917. године са мотором Бенц Bz III снаге 112 kW/150KS, док је у серијској производњи у два авиона је уграђиван мотор Хиеро 147 kW/200KS а у осталих 45 авиона је уграђен мотор Хиеро 170 kW/230KS.[7] Укупно је испоручено 47 ових авиона аустроугарској морнарици у периоду од септембра 1917. до маја 1918. године. Један авион са Бенц Bz III мотором (вероватно прототип) је испоручен немачкој морнарици.[9]

Југословенско Поморско Ваздухопловство (ПВ) је користило два заплењена авиона Ханза-Бранденбург W.18 који су популарно звани Мали Брaнденбург (за разлику од Великог Бранденбурга који је био назив за авион Ханза-Бранденбург W.13).

Земље које су користиле овај авион уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  2. ^ Оштрић, Шиме; Мицевски, Милан (2007). Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове (на језику: (језик: српски)). SRB-Београд: Галерија '73. 
  3. ^ а б в Hansa-Brandenburg CC und W.18 (((en))). www.luftfahrtarchiv.eu.
  4. ^ Hansa-Brandenburg CC (((ru))). Уголок неба. 2004.
  5. ^ Hansa-Brandenburg CC 1916 (((en))). www.aviastar.org.
  6. ^ Hansa-Brandenburg W.18 1917 (((en))). www.aviastar.org.
  7. ^ а б Петровић, Огњан М. (2/2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)". Лет - Flight 2: pp. 21-84. ISSN 1450-684X.
  8. ^ Hansa-Brandenburg CC 1916 (((en))). www.aviastar.org
  9. ^ „Hansa-Brandenburg W.18 1917” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 30. 4. 2010. 

Литература уреди

  • Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  • Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  • Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918”. Oesterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfaengen bis Ende 1918 (на језику: (језик: немачки)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 410. ISBN 978-3-900310-03-5. 
  • Hauke, Erwin; Schroeder, Walter; Toetschinger, Bernhard (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (на језику: (језик: немачки)). Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-46-2. 
  • Haberfellner, Wernfried; Schroeder, Walter (1993). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH (на језику: (језик: немачки)). AT-Graz: Weishaupt. ISBN 978-3-7059-0000-4. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (на језику: (језик: немачки)). Wiesbaden: Falken-Verlag E.Sicker KG. ISBN 3 8068 0391 9. 
  • Isaić, Vladimir; Frka, Danijel (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio) (на језику: (језик: хрватски)). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Петровић, Огњан М. (2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Илић, Видосава (2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 
  • Оштрић, Шиме; Мицевски, Милан (2007). Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове (на језику: (језик: српски)). SRB-Београд: Галерија '73. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе уреди

 
Ханза-Бранденбург W.18 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ханза-Бранденбург_W.18&oldid=27557798”