Харолд Александер
Харолд Руперт Леофрик Џорџ Александер, 1. гроф Александер од Туниса (енгл. Harold Rupert Leofric George Alexander, 1st Earl Alexander of Tunisia; Лондон, 10. децембар 1891 — Слаф, 16. јун 1969) био је британски војсковођа и фелдмаршал.[1]
| Харолд Александер | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 10. децембар 1891. | ||||||||||||
| Место рођења | Лондон, Уједињено Краљевство | ||||||||||||
| Датум смрти | 16. јун 1969. (77 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Слаф, Уједињено Краљевство | ||||||||||||
| |||||||||||||
| Потпис |  | ||||||||||||
Запамћен је као вођа 15. британске армије током инвазије Сицилије[1] 1943. током Другог светског рата. Након рата служио је као генерални гувернер Канаде.
Биографија уреди
Александер је рођен у добростојећој аристократској породици, школовање је започео у енглеским јавним школама али се накнадно пребацио на Сендхерст где се школовао за војног официриа. Углед је стекао својим активностима у Првом светском рату у којем је заслужио бројна признања и одликовања. Управо због тога и након рата наставио је своју војну каријеру у служби Британске војске у Европи и Азији.
У Другом светском рату, Александер је деловао као високопозиционирани војни заповедник у северној Африци и Италији.[1] Он је заповедао 15. војним одсеком на Сицилији и у Италији пре него је био постављен за Врховног савезничког заповедника Медитерана.
Краљ Џорџ VI именовао га је 1946. на предлог канадског премијера за генералног гувернера Канаде.[1][2] Како је Александер нову позицију преузео са великим ентузијазмом убрзо је освојио и масовне симпатије канадског становништва. Био је последњи гувернер рођен изван Канаде пре именовања Адријен Кларксон 1999. године.[3]
Харолд Александер посетио је једном приликом и борце на Сремском фронту у Југославији и том приликом је Здруженом генералштабу Британске армије 28. фебруара 1945. године јавио:
"Посетио сам партизанску борбену линију код Шида. То је посебно организован фронт са рововима... Југословени заслужују да им помогнемо, јер се боре са ограниченим средствима с којима располажу, да отерају Немце из своје земље."
Био је и британски министар одбране (1952-54).[1]
Број примљених почасти по државама уреди
- Уједињено Краљевство: 43 примљене почасти
- Британске колоније, доминони и државе под формалном управом: 16 примљених почасти
- Енглеска: 4 примљене почасти
- САД: 4 примљене почасти
- Француска: 1 примљена почаст
- Пољска: 1 примљена почаст
- Грчка: 1 примљена почаст
- СССР: 1 примљена почаст
- посебне почасти: 4 примљене почасти
Референце уреди
Литература уреди
- Coucill, Irma (1998). Canada's Prime Ministers, Governors General, and Fathers of Confederation. Stenhouse Publishing. ISBN 978-1-55138-114-5.
- Mead, Richard (2007). Churchill's Lions: A biographical guide to the key British generals of World War II. Stroud: Spellmount. ISBN 978-1-86227-431-0.
