Отворите главни мени

Мишја грозница или хеморагична грозница са бубрежним синдромом је инфективна болест која настаје услед инфекције ханта вирусом.[1]

ЕпидемиологијаУреди

Група ханта вирус обухвата различите вирусе који су доста широко распрострањени. У Западној и Северној Европи су најчешћи ханта вируси пумала вирус и Добрава Београд вирус, који је 1988. отриквен уз помоћ наших научника.

У Азији: Кина, Кореја, Русија, али и деловима источне Европе се поред пумала вируса среће и хантан вирус, који изазива тешку форму ове болести. Код нас се среће ендемски у неким местима.

У Јужној и Северној Америци срећу се друге врсте (Син Номбре вирус).

Путеви преношењаУреди

Преносилац хеморагичне грознице са бубрежним синдромом је пољски миш, који овај вирус избацује својим излучевинама: пљувачком, мокраћом, столицом. Човек се инфицира кад дође у контакт са излучевинама овог миша. Инфекције су посебно честе код војника, шумара, пољопривредника и ловаца, који врло лако долазе у контакт са заразним материјалом.

ЕтиопатогенезаУреди

ОблициУреди

Постоје две форме:

Клиничка сликаУреди

После времена инкубције од 2-4 недеље јављају се тегобе у виду

Смртност је 6-7%.

Инфекција ханта вирусом може се јавити и у облику хеморагичне грознице са пулмоналним (плућним) синдромом. Ова форма је честа у Јужној и Северној Америци.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди

  • CDC (на језику: енглески)
  • medizin.de (на језику: немачки)

ИзвориУреди

  1. ^ H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban&Fischer ISBN 3-437-41052-0

ЛитератураУреди

  • H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban&Fischer ISBN 3-437-41052-0
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).