Мала хидроелектрана Вучје
Мала хидроелектрана Вучје или МХЕ Вучје је друга по старости хидроелектрана у Србији која се налази неколико километара изнад места Вучје код Лесковца и саграђена је 1903. године[1] на реци Вучјанци. Како је електрана удаљена од Лесковца 17 км, изграђен је далековод за електрификацију града, први у Краљевини Србији.[2]
| Мала хидроелектрана Вучје | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Најближе насеље | Вучје, Лесковац
|
| Река | Вучјанка |
| Прва синхронизација | . |
| Подаци о језеру | |
| Подаци о електрани | |
| Тип | проточна |
| Годишња производња | 4 милиона МWh |
ИсторијаУреди
Професор Ђорђе Станојевић, родоначелник електрификације у Краљевини Србији, пријатељ Николе Тесле и поборник његових изума, одабрао је кањон Вучјанке за изградњу „фабрике за електрику“. Хидроелектрана Вучје подигнута је новцем 168 акционара „Лесковачког електричног друштва“, и по својој прилици отворена на Дан ослобођења Лесковца од турске окупације, чиме је мала варошица на југу Србије Вучје и Лесковац са својим фабрикама (онога времена) добио струју. Опрема, у коју спада и први далековод у Краљевини Србији — од Вучја до Лесковца (16 км) — купљена је за 152.700 динара у злату од немачке фирме „Сименс-Халске“, а градња је поверена Јосифу Гранжану, пореклом из Великог Бечкерека. Хидроелектрана захвата воду из реке каналом дугим око километар (980 м), делимично уклесаним у високе неприступачне стене. На овој хидроелектрани је током Другог светског рата извршена диверзија.
ХЕ Вучје, почела је свој рад , 11. децембра 1903. године по старом, односно 24. децембра по новом календару, а тај датум није случајно одабран, јер је истога дана 1877. године Лесковац ослобођен од Турака.[3] ХЕ је почела рад са 2 хидроагрегата марке SIEMENS&HALSKE од по 139 kW, a 1931. године пуштен је у рад и трећи хидроагрегат шведске марке ASEA од 800 kW, тако да је ова електрана добила укупну инсталисану снагу нешто већу од 1 MW. Данас је ХЕ Вучје у систему Електропривреде Србије и производи око четири милиона киловат-часова струје годишње. Године 2005. хидроелектрана Вучје увршћена је у светску баштину технике, коју чине још свега шездесетак објеката[4]
Види јошУреди
ГалеријаУреди
Хидроелектрана 1903. године, аутор фотографије Ђорђе Станојевић
РеференцеУреди
- ^ Други век ХЕ Вучје, Политика, 11. март 2008. године
- ^ Vesti - Kultura secanja: 120 godina elektrifikacije Srbije
- ^ Сто десет година Лесковачког електричног друштва | Јужна Србија Инфо вести јужне Србије туризам забава огласи
- ^ Лист данас - Признати део светске електроенергетске баштине[мртва веза], Приступљено 29. 4. 2013.
ЛитератураУреди
- Stevović, S. (2005). Značaj i namena malih hidroelektrana i malih akumulacija. Vodoprivreda, 37 (4-6), 299-304
Спољашње везеУреди
Медији везани за чланак Мала хидроелектрана Вучје на Викимедијиној остави