Википедија

Хипергамија

Хипергамија је термин који се у друштвеним наукама користи за дело или праксу венчавања за супружника вишег друштвеног положаја или касте.

Крунисање Јестире у дрворезу Јулијуса Шнора фон Каролсфелда из 1860.

Антоним „хипогамија“ односи се на венчавања за супружника ниже друштвене класе или статуса. Оба израза скована су на индијском потконтиненту у 19. веку преводећи класичне хиндуистичке законике, који су за та два концепта користили санскртске изразе анулома и пратилома. [1]

Израз хипергинија користи се за описивање целокупне праксе жена које се удају за мушкарце вишег статуса.[2]

У Индији уреди

Концепт склапања брака у Индији преовладава због класне подељености засноване на кастама. Женама из виших касти није било допуштено да се удају за мушкарце из нижих касти. Концепт по којме се жене удају навише, а који се наводи у Смритису као анулома, био је оправдан као механизам спречавања деградације хиндуистичког идеолошког еквивалента генском фонду. Супротност ануломи, пракса пратиломе, у древном индијском друштву није био дозвољен. Међутим, Махабхарата наводи примере где су дозвољени изузеци, као на пример када се Девајани, ћерка Шукрачарје, удала за кшатрију Јајати .

Приоритети парења уреди

Истраживања о одабиру партнера у десетинама земаља широм света закључиле су да мушкарци и жене приоритет дају различитим особинама, при чему мушкарци имају склоност према жене које су младе и атрактивне, а жене склоност према мушкарцима који су богати, образовани, амбициозни и привлачни.[3] Еволутивни психолози тврде да је то урођена родна разлика која произлази из сексуалног одабира, по којој мушкарци теже женама које ће родити здраве бебе, а жене теже мушкарцима који ће бити у стању да обезбеде неопходна средства за опстанак породице. [тражи се извор] Теоретичари друштвеног учења, са друге стране, тврде да жене цене мушкарце са вишим приходима јер је женска способност привређивања ограничена неповољним статусом у друштву којим доминирају мушкарци.[тражи се извор] Они тврде да се, како се друштва крећу ка све већој родној равноправности, тако се мењају и приоритети приликом одабира жениног партнера. Нека истраживања подржавају ту теорију, [4] укључујући и анализа анкете над 8953 људи у 37 земаља из 2012. године, која је открила да што је држава родно-равноправнија, већа је вероватноћа да мушкарци и жене траже исте карактеристике код супротног пола.[5] Међутим, Таунсенд (1989.) је анкетирао студенте медицине о њиховом виђењу како се расположивост брачних партнера променила са личним напредовањем у образовној каријери. Осамдесет и пет посто жена је изјавило: „Како се мој друштвени статус повећава, мој избор прихватљивих партнера се смањује“. Супротно томе, 90 посто мушкараца је изјавило: „Како се мој друштвени статус повећава, тако се и избор прихватљивих партнера се увећава“. [6] ‍:246

Распрострањеност уреди

Облици хипергамије практиковани су током историје у многим деловима Света, укључујући Индијски потконтинент, Царску Кину, Античку Грчку, Османско царство и феудалну Европу .

Данас се већина људи удаје за себи приближно друштвено једнаке, а у неким деловима света хипергамија се смањила. Све је ређе да се жене удају за старије мушкарце. Хипергамија не захтева да човек буде старији, само вишег статуса; социјална једнакост обично се односи на друштвене кругове, а не на економску једнакост.[7] [8] [9]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Shah, A. M. (6. 12. 2012), The Structure of Indian Society: Then and Now, Routledge, стр. 37—, ISBN 978-1-136-19770-3 
  2. ^ Dickemann, Mildred (мај 1979). „The ecology of mating systems in hypergynous dowry societies”. Information (International Social Science Council). 18 (2): 163—195. doi:10.1177/053901847901800201. „It seemed clear from my materials that, as long ago proposed by Risley (1908) and Rivers (1921), this practice was a product of hypergyny, the upward flow of brides in a society which, being pyramidal, had fewer grooms at the top” 
  3. ^ Cashdan, Elizabeth (1996). „Women's Mating Strategies” (PDF). Evolutionary Anthropology. 5 (4): 134—143. doi:10.1002/(SICI)1520-6505(1996)5:4<134::AID-EVAN3>3.0.CO;2-G. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 4. 2013. г. 
  4. ^ Hadfield, Elaine (1995). Men's and Women's Preferences in Marital Partners in the United States, Russia, and Japan (PDF). Journal of Cross-Cultural Psychology Vol. 26 No. 6, Western Washington University. стр. 728—750. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 12. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2013. 
  5. ^ Zentner, M.; Mitura, K (1. 10. 2012). „Stepping out of the caveman's shadow: nations' gender gap predicts degree of sex differentiation in mate preferences”. Psychological Science. 23 (10): 1176—85. PMID 22933455. doi:10.1177/0956797612441004. 
  6. ^ Townsend, J. M. (1987). „Sex differences in sexuality among medical students: Effects of increasing socioeconomic status”. Archives of Sexual Behavior. 16 (5): 425—444. PMID 3689109. doi:10.1007/BF01541424. 
  7. ^ Rutter, Virginia (2011). The Gender of Sexuality: Exploring Sexual Possibilities. Rowman & Littlefield Publishers (Gender Lens Series). стр. 19. ISBN 978-0742570030. 
  8. ^ Coltrane, Scott (2008). Gender and Families (Gender Lens Series). Rowman & Littlefield Publishers. стр. 94. ISBN 978-0742561519. 
  9. ^ McVeigh, Tracy (7. 4. 2012). „Shift in marriage patterns 'has effect on inequality'”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 14. 11. 2018. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хипергамија&oldid=25379417”