Хиповитаминоза Д
Хиповитаминоза и авитаминоза витамина Д манифестују се као рахитис и тетанија.
Рахитис уреди
Рахитис захвата цели организам детета. Болест је најизразитија у периоду растења.
Етиологија уреди
Рахитис настаје због недовољно уношења витамина Д. Поред овог значајни су и други чиниоци:[1]
- неадекватна исхрана, у којој хранљиве материје нису добро избалансиране. Превише цереалија доприноси настанку рахитиса.
- недовољан унос беланчевина,
- недовољан унос минералних материја
- прекомерно конзумирање угљених хидрата (брашна),
- лоши животни услови,
- недовољно излагање сунчевој светлости,
- прекомерна влажност у животном простору,
- лоша нега и хигијена детета.
Под дејством ултравиолетних зрака провитамин је претворен у витамин Д. Ако дете недовољно времена проводи сунчајући се, ово није могуће, и појављују се симптоми болести. Ово је посебно изражено у зиму и пролеће. Рахитис негативно утиче и на раст. Много чешће обољевају недоношчад.[1]
Патогенеза уреди
Патогенеза је повезана са улогом витамина Д у организму. Ако је присутна инсуфицијенција витамина Д, Ca и P се слабије ресорбују у цревима, стога је смањен и њихов ниво у крви, а и њихово таложење у костима.[1]
Клиничка слика уреди
Болест се најчешће јавља од 3. месеца до друге године живота. Захвата цео организам. Симптоматологија по органским системима је сложена.
Локомоторни систем уреди
На костима главе јавља се краниотабес, односно омекшање костију главе. Јавља се у трећем, а ишчезава у осмом месецу. Омекшане су паријетална и потиљачна кост. При палпацији костију, јавља се карактеристично пуцкетање (налик на пипање пинг-понг лоптице или пергамент-папира).
Четвртаста глава (Caput quadratum) су испупчења настала на предњем, задњем делу и странама главе, услед нагомилавања остеидног ткива.[1]
Футноте уреди
Референце уреди
- Костић, Светислав (2000): Педијатрија са негом за IV разред медицинске школе. Завод за уџбенике, Београд.