Хипогеум Хал Сафлијени
Хипогеум Хал Сафлијени је подземна праисторијска мегалитска грађевина (хипогеум, грчки за "подземље") из око 3000—2500. п. н. е. (неолитска Сафлијени култура) на Паоли (Малта). Он је једини праисторијски подземни храм на свету, касније и некропола, због чега је уписан на УНЕСКО-в списак места Светске баштине у Европи 1980. године.
| Хипогеум Хал Сафлијени Ipoġew ta’ Ħal Saflieni | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Хипогеум Хал Сафлијени |
| Место | Малта |
| Координате | 35° 52′ 12″ С; 14° 30′ 23″ И / 35.87° С; 14.5064° И |
| Површина | 500 m2 (5.400 sq ft) |
| Критеријум | Културно добро: iii |
| Упис | 1980. (4. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/130 |
Одлике уреди
Подземно светилиште има три нивоа и има површину од око 500 м². Први и најстарији (3600—3300. п. н. е.) је сличан гробницама Xемxија где су неке природне пећине вештачки проширене. Ту спронађени посмртни остаци око 7,000 особа.
Други ниво (3300—3000. п. н. е.) је величанствена мрежа просторија попут тзв. "Велике собе" која је неправилног кружног облика с трилитонским порталима од којих су неки слепи улази, а други улази у друге просторије. Зидови су прекривени окером, а ту су пронађене и многе фигурице од којих је најславнија "Успавана дама". Просторија "Пророчиште" је пространа соба с глатким зидовима на којима су уклесани богати геометријски украси, а знаменита је и по снажној акустици.
На трећем нивоу (3150—2500. п. н. е.), 10,6 м дубине, налазе се просторије које су највјеројатније служиле као силоси за жито.
Историја уреди
Хипогеум у Хал-Сафлијени је откривен случајно 1902. године када су радници пробили његов кров при радовима на изградњи цистерне за стамбено насеље. Истраживање локалитета је поверено исусовцу Мануелу Магрију који је управљао археолошким ископавањима у име Музејског комитета, а након његове смрти 1907. године наставио их је археолог Теми Замит.
Од 1992. до 1996. године улаз у хипогеум је био затворен због рестаураторских радова, а од његовог поновног отворења улаз је дозвољен за само 80 посетиоца дневно, а на улазнице се чека и по две до три недеље[1].
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Хал-Сафлијени Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2013) на heritagemalta.org. Посећено 14. марта 2011.
- Ann Mette Heindorff, Hal-Saflieni Hypogeum, 2002. Посећено 14. марта 2011.
- Jim Diamond, Malta Temples, 2006. Посећено 14. марта 2011.
- A.J. Agius, The Hypogeum at Hal-Saflieni, Freedom Press. Malta. стр. 19.
