Хипоксична хипоксија

Хипоксична хипоксија је један од облика хипоксије који настаје као последица недовољног засићења хемоглобина артеријске крви кисеоником, најчешће због његове недовољне количине у плућима. Она може настати нпр. код блокаде дисајних путева (утапање), одређених плућних болести или код висинске болести, када је условљена смањеним парцијалним притиском кисеоника у удахнутом ваздуху на великим висинама.[1]

Хипоксична хипоксија
СинонимArterial hypoxia
Специјалностипатофизиологија,

ЕтиологијаУреди

Хипоксична хипоксија може настати због:

  • Блокада дисајних путева, након повреда и других механичких запушења уста и носа или стазања дисајних путева,[2]нпр. утапање, дављење.
  • Недостатка кисеоника у удахнутом ваздуху, због смањења парцијалног притиска кисеоника у околини (велика надморска висина изнад 3.048 m ).[3]
  • У току инцидената у рудницима и подземним јамама,
  • У подводним активностима (роњењење на дах, неисправна ронилачка опрема)
  • Нарушена плућна функција или респираторна опструкција код пацијената који болују од хроничних опструктивних плућних болести, неуромускуларних болести или интерстицијалних плућних болести.
Болести пућа у којима је један од главних поремећаја може бити хипоксична хипоксија
Емфизем
Бронхитис
Пнеумонија
Туберкулоза

ПатофизиологијаУреди

Недовољна количине кисеоника у хипоксичној хипоксији, праћена је падом парцијалног притиска кисеоника у удахнутом ваздуху, и има за последицу смањење оксигенације хемоглобина у плућним капиларима.[4] Код овог поремећаја у свим етапама транспорта кисеоника у организму његове вредности су смањене, или значајно су ниже од физиолошких, наведених у доњој табели.

Концентрација гасова у ваздуху и крви

Гас Ваздух
атмосфера — алвеоле
(парцијални притисак у кРа)
Крв
артерије — вене
(парцијални притисак у кРа)
Кисеоник
20,613,5
(158) — (158)
12.55,3
(95) — (40)
Угљен-диоксид
0.045,3
(0,3) — (40)
5,36,1
(40) — (46)
Азот
79,676,2
(597) — (572)
76,276,2
(572) — (572)
Водена пара
0,76,3
(5) — (47)
6,36,3
(47) — (47)
 
Сензори за предвиђање могуће хипоксије у ваздухопловству
Механизми заштите и адаптације

Хипоксична хипоксија, активира читав низ интегрисаних физиолошких промена које у организма имају за циљ да повећају снабдевање ткива кисеоником. Најизраженије промене су у оним деловима тела који су директно повезани са испоруком кисеоника (а то су кардиоваскуларни и респираторни систем), али ове промене се вероватно јављају и у свим системима органанизма.

Временом, низ промена у организму могу произвести стање физиолошке адаптације, познато под називом „аклиматизација" које дозвољава нпр. човеку да на висини, на којој је аклиматизован, постигне максималну ефикасност сопствених радних, умних и физичких могућности. Још важније, са медицинске тачке гледања, је чињеница што код правилно аклиматизоване особе и поред дејства хипоксичне хипоксије, изостаје појава висинске болести.

Индивидуалне (генски) одређене карактеристике

Осетљивост појединаца на хипоксичну хипоксију највероватније је, генетски одређена, и строго је индивидуална карактеристика сваке особе, али може бити и модификован од стране;

  • стимулатора метаболизма (као што су кофеин и какаоа),
  • респираторних стимулатора (као што је прогестерон),
  • респираторних депресора (као што је алкохол или лекове за спавање)
  • Разних других фактора.

Клиничка сликаУреди

Клиничком сликом хипоксичне хипоксије доминирају следећи знаци и симптоми:

  • Цијаноза
  • Главобоља
  • Еуфорија, поспаност
  • Продужено време реакције
  • Поремећај оштрине вида
  • Оштећење вида
  • Светлуцање у очима или вртоглавица
  • Трнци у рукама и прстима

ТерапијаУреди

Лечење хипоскичне хипоксије се заснива на:

  • Удисању медицинског кисеоника,
  • Уклањању механичких препрека у дисајним путевима,
  • Хитној употреби кисеоничке маске током летења на великим висинама и/или боравка у атмосфери са сниженим парцијалним притиском кисоника
  • Лечењу плућних болести

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Davidović, J, Krstić, N, Radović, A, Milunović, MI, Milanović, R. (1976). Slučajevi akcidentalne hipoksije za vreme letenja. Zbornik radova iz vazduhoplovne medicine: 19-36.
  2. ^ Шик Л. Л., Канаев Н. Н. Руководство по клинической физиологии дыхания. / Л.: Медицина. 1980.- 375 с.
  3. ^ Flight Standards Service. Pilot's Handbook of Aeronautical Knowledge: FAA Manual H-8083-25. Washington, DC: Federal Aviation Administration, U.S. Dept. of Transportation. 2001. ISBN 978-1-56027-540-4.
  4. ^ Davidović, J. (1975): Neke psihofiziološke karakteristike hipoksičnih stanja. Skoplje: V Kongres psihologa Jugoslavije. Materijali 2: 231-240.

ЛитератураУреди

  • Cavusoglu H, Kayserilioglu A, Terzioglu M. The effects of general hypoxic hypoxia and renal ischemia on erythropoietin production. Arch. Int. Physiol. Biochim. 1969 May;77(2):260-74.
  • Balachandran JS, Masa JF, Mokhlesi B. Obesity Hypoventilation Syndrome Epidemiology and Diagnosis. Sleep Med Clin. 2014 Sep;9(3):341-347.

Спољашње везеУреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).