Хистеросалпингографија

Хистеросалпингографија (ХСГ) једна је од минимално инвазивних радиолошких и гинеколошких метода испитивања морфологије унутрашњих гениталних органа, убризгавањем радиолошког контрастног средства кроз канал грлића материце у матерчну дупљу и јајоводе.[1]

Хистеросалпингографија
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностГинекологија
МКБ-9-CM87.8
MedlinePlus003404
MeSHD007047

Овом методом се поред испитивања анатомског стања грлића материце, канала грлића материце, шупљине материце и јајоваода, у истом акту утврђује пролазност јајовода и дијагностикује постојање органских (патолошких) промена на унутрашњим гениталним органима, њихова локализација и степен оштећења.[2]

Најповољни период за ХСГ испитивање је прва половина менструалног циклуса.[3]

Хистеросалпингографија, као једноставана метода, суверано „влада“ у испитивању неплодности, и често се заједно са лапароскопијом као комплементна методоа, примењује у испитивању тубарне неплодности. Међутим хистеросалпингографија је инфериорнија метода у односу на лапароскопију, јер открива и перитубарне прираслице.[4][5]

Индикације

уреди

Хистеросалпингографија се најчешће користи у дијагностиици:

  • Стерилитета опструкционог порекла.[6][7]
  • Гениталне туберкулозе
  • Бенигних, па чак и малигних тумора материце и јајовода
  • Амонореја,
  • Интактне тубарне трудноће.

Такође ХСГ има велики дијагностички значај за зтврђивање:

  • Развојних аномалија унутрашњих полних органа,
  • Диференцијално дијагностичке разлике материце од гениталних и екстрагениталних тумора мале карлице.

Контраиндикације

уреди
  • Трудноћа или сумња на трудноћу
  • Након инфекције или враћења инфекције на репродуктивне органе
  • Алергија на контрастно средство
  • Крварења из материце

Начин извођења

уреди
 
Убризгавање контрастног средства

Хистеросалпингографија се спроводи тако што се на грлић материце постави инструмент, кроз који се убризгава констраст. Након убризгавања контрастно средство испуњава канал грлића материце, материцу, улази у јајоводе и ако су њихови отвори пролазни, доспева у трбушну шупљину. Убризгавање контраста и његово испуњавање гениталних шупљина посматра се уз момоћ рентгенског зрачења.[3]

ХСГ се у начелу изводи без анестазије мада се може радити и у краткотрајној општој анестезији. Процедура је безболна, кратко траје и током ње начине се минимум три радиолошка снимка. Пацијенткиња већ након два до три сата после снимања може да иде кући. Након прегледа снимака снимка гинеколог може да предложити кораке у даљем испитивању или лечењу.

Пре приступања ХСГ пацијенткиња мора прибавити потврду да нема микроорганизме у вагини и грлићу материце, како се током извођењем ХСГ микроорганизми из вагине не би пренели у материцу. Такође неопходно је урадити и лабораторијске анализе крви (седиментација еритроцита и број леукоцита), које могу да укажу на постојање неке инфекције у организму.

Нежељена дејства

уреди

Компликације које могу настати у току хистеросалпингографије су:[5]

  • Инфекција унутрашњих гениталних органа,
  • Алергијске реакције, на употребљени материјал и контрастно средство,
  • Емболија, ако са грешком из шупљине материце унесе ваздух у крвне судове. Опасност од емболије не постоји при коришћењу водених раствора контрастник средстава, због чега се она, уместо уљаних) данас углавном и употребљавају.
  • Руптура јајовода, иако се ретко дешава током интервенцији ипак је могућа. Да би се избегла током интервенције, према пространству материчне шупље убризгава се, највише до 8 cm³ контрастног средства под дозираним максималним притиском који не сме да прелази 2,5 бара.

Мере превенције

уреди

После хистеросалпингографије, која се врши амбулантно, жена треба да остане три дана у постељи да би избегла евентуалну инфекцију. Ради превенције запаљења у појединој литератури се препоручујуе да жена узима неколико дана сулфонамиде и антибиотике.[7]

Како истовремена инсуфлација јајовода са хистеросалпингографијом, као методе у себи крију знатне опасности у погледу евентуалних компликација, и треба их користити на крају испитивања, како би се искључило постојања свих осталих разлога за неплодност жене.[4]

Извори

уреди
  1. ^ Drobnjak P, Berić B, Šulović V, Ginekologija, Mediicnska knjiga, Beograd-Zagreb, 1980.
  2. ^ Grgurević M, Pavlić Z, Grizelj V. Ginekologija, Yumena, Zagreb, 1987
  3. ^ а б Kase NG, Weingold AB, Lucas WE. Connell E.B. Principles and Practice Clincal Gynecology, John Wiley & Sons, Inc, 1983.
  4. ^ а б Rajah, R.; McHugo, J. M.; Obhrai, M. (1992). „The role of hysterosalpingography in modern gynecologycal practice.”. Br J Radio1. 65 (778): 849—51. PMID 1422656. doi:10.1259/0007-1285-65-778-849. .
  5. ^ а б Trpčevski T. Komparacija dijagnostičke preciznosti izmedju histerosalpingografije, laparoskopije i histeroskopije u ispitivanju infertilnih žena. Subspecijalistički rad. Medicinski fakultet, Beograd l993
  6. ^ Grabiec, M.; Szymanski, W.; Ludwikowski, G.; Tyloch, M.; Lukaszewicz, A.; Chwarścianek, P. (1994). „HSG usuefulness in diagnosing infertility”. Ginekol Po1. 65 (3): 121—4. PMID 8001845. .
  7. ^ а б Majstorović J. Komparativne vrednosti histerosalpingografije i celioskopije u dijagnostici opstrukcionog steriliteta u žena. Magistarski rad. Medicinski fakultet, Beograd 1984.

Спољашње везе

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).