Википедија

Хомо деус: кратка историја сутрашњице

Хомо деус: кратка историја сутрашњице (хебрејски: ההיהוריה של המחר) је књига коју је написао израелски аутор Јувал Ноа Харари, професор на Хебрејском универзитету у Јерусалиму. Књига је први пут објављена 2015. године на хебрејском језику, док је верзија на енглеском језику објављена у септембру 2016. у Великој Британији и у фебруару 2017. у Сједињеним Америчким Државама. На срспки језик преведена је у септембру 2018. године.

Хомо деус: кратка историја сутрашњице
Настанак и садржај
АуторЈувал Ноа Харари
ЗемљаИран
ЈезикХебрејски (оригинал)
Издавање
Издавање2015: Harvill Secker (хебрејски) 2018: Laguna (српски)

Као и у претходнику, Сапијенс: кратка историја човечанства, Харари и у овом делу подсећа на ток историје, док у исто време описује догађаје и индивидуално људско искуство, као и етичка питања везана за сопствена историјска истраживања. Међутим, Хомо деус се више бави способностима које су људи (хомосапијенси) стекли током свог постојања и развијања у доминантну врсту. Књига описује тренутне способности и достигнућа човечанства и покушава да ослика могуће стање у будућности. Потежу се многа филозофска питања, као што су људско искуство, индивидуализам, људске емоције и свест.

Сажетак уреди

Књига се бави истраживањем могућих путева којима ће се хомосапијенс у будућности кретати. Премиса је да ће током 21. века човечанство вероватно тежити ка остваривању бесмртности, блаженства и божанских моћи. У читавој књизи, на основу прошлости и садашњости, Харари отворено спекулише о различитим начинима на које би се ова амбиција могла остварити у будућности.[1]

Хомосапијенс осваја свет уреди

  • Први дeо књиге истражује однос између људи и других животиња, посвећујући посебну пажњу факторима који су довели до доминације сапијенса.

Хомосапијенс даје смисао свету уреди

  • Од говорне/језичке револуције пре неких 70.000 година, људи живе унутар „интерсубјективне стварности”, као што су државе, границе, религија, новац и компаније, све створене да омогуће велику, флексибилну сарадњу између различитих појединачних људских бића. Човечанство од животиња издваја способност да верује у ове интерсубјективне конструкције које постоје само у људском уму и којима се даје снага кроз колективно веровање.
  • Огромна способност човечанства да да смисао својим акцијама и мислима је оно што је омогућило многа достигнућа.
  • Харари тврди да је хуманизам форма религије која обожава човечанство уместо бога. Она ставља човека и његове жеље као главни приоритет у свету, у којем су људи сами обликовани као доминантна бића. Хуманисти верују да су етика и вредности изведене унутар сваког појединца, а не из спољашњег извора. Током 21. века, Харари сматра да хуманизам може подстаћи људе да траже бесмртност, срећу и моћ.

хомосапијенс губи контролу уреди

  • Технолошки развој угрозио је непрекидну способност људи да дају смисао својим животима; Харари сугерише могућност замене човечанства са супер-човеком или „хомодеусом”, односно људским божанством са обдареним способностима као што је вечни живот.[2]
  • Последње поглавље представља могућност да су људи заправо алгоритми, те као такви, хомосапијенси можда неће бити доминантна врста у универзуму где велики подаци постају парадигма.
  • Књига се затвара следећим питањем које се упућује читаоцу:

    „Шта ће се десити с друштвом, политиком и свакодневним животом када нас несвесни, али високоинтелигентни алгоритми буду познавали боље него што сами познајемо себе?”[3]

Награде и признања уреди

  • Часопис Тајм уврстио је Хомо деуса у његових десет најбољих књига нефикцијe 2017. године.[4]
  • Хомо деус је био у ширем избору за Велкамову књижну награду 2017. године.[5]

Пријем уреди

Хомо деус је рецензиран у Њујорк тајмсу,[6][7] Гардијану,[8][9] Економисту,[10] Њујоркеру,[11] НПР-у,[12] Фајненшал Тајмсу[13] и Тајмс хајер еџукејшону[14] који су објавили рецензије и чланке о књизи. Статистика на веб-сајту Бук маркс каже да је 43 % критичара оценило књигу „веома позитивно (с великим ентузијазмом)”, док је остатак критичара изразио или само „позитивне” (29 %) или „мешане” (29 %) утиске, на основу узорка од седам рецензија.[15]

Пишући у Гардијану, Дејвид Ранцимен похвалио је оригиналност и стил писања аутора, али је и нагласио да делу недостаје емпатије према хомосапијенсу. У рецензији даље говори да Харари брине о судбини животиња у људском свету, док с друге стране о будућности хомосапијенса у свету вођеном подацима пише са крајњом равнодушношћу. Ипак, Ранцименова рецензија генерално је позитивна.[9]

Пишући у Часопису еволуције и технологије, Алан Макеј је оспорио Хараријеве тврдње о људској алгоритмичкој агенцији.[16]

Преводи уреди

Књига је преведена на следеће језике:

  • енглески, септембар 2016.
  • шпански, октобар 2016.
  • португалски, новембар 2016.
  • турски, децембар 2016.
  • кинески, јануар 2017.
  • немачки, фебруар 2017.
  • холандски, фебруар 2017.[17]
  • мађарски, април 2017.
  • хрватски, мај 2017.
  • италијански, мај 2017.
  • корејски, мај 2017.
  • фински, септембар 2017.
  • француски, сепптембар 2017.
  • норвешки, новембар 2017.
  • грчки, децембар 2017.
  • перскијски, фебруар 2018.
  • литвански, март 2018.
  • румунски, март 2018.
  • руски, март 2018.
  • бугарски, април 2018.
  • пољски, април 2018.
  • украјински, мај 2018.
  • албански, јун 2018.
  • вијетнамски, јул 2018.
  • јапански, септембар 2018.
  • српски, септембар 2018.[18]
  • марати, новембар 2018.
  • дански, август 2018.

Референце уреди

  1. ^ Harari, Yuval Noah (2017). Homo Deus: A Brief History of Tomorrow. London: Vintage. стр. 75—76. ISBN 978-1-78470-393-6. OCLC 953597984. 
  2. ^ Shalev, Amichay (6. 5. 2015). „"ההיסטוריה של המחר": להרוג את המוות”. Ynet (на језику: хебрејски). Приступљено 15. 10. 2015.  English via Google Translate
  3. ^ Harari, Yuval Noah (2016). Homo Deus: A Brief History of Tomorrow. Random House. стр. 462. 
  4. ^ Howorth, Claire (21. 11. 2017). „The Top 10 Non-Fiction Books of 2017”. Тајм. Приступљено 13. 12. 2017. 
  5. ^ „Homo Deus | Wellcome Book Prize”. Wellcome Book Prize. Архивирано из оригинала 07. 01. 2019. г. Приступљено 11. 3. 2018. 
  6. ^ Senior, Jennifer (15. 2. 2017). „Review: ‘Homo Deus’ Foresees a Godlike Future. (Ignore the Techno-Overlords.)”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 5. 4. 2017. 
  7. ^ Mukherjee, Siddhartha (13. 3. 2017). „The Future of Humans? One Forecaster Calls for Obsolescence”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 5. 4. 2017. 
  8. ^ Adams, Tim (11. 9. 2016). „Homo Deus: A Brief History of Tomorrow by Yuval Noah Harari review – chilling”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 5. 4. 2017. 
  9. ^ а б Runciman, David (24. 8. 2016). „Homo Deus by Yuval Noah Harari review – how data will destroy human freedom”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 5. 4. 2017. 
  10. ^ „Future shock”. The Economist. Приступљено 5. 4. 2017. 
  11. ^ „Are Liberals on the Wrong Side of History?”. The New Yorker. Приступљено 5. 4. 2017. 
  12. ^ „Are Cyborgs in Our Future? 'Homo Deus' Author Thinks So”. NPR.org. Приступљено 5. 4. 2017. 
  13. ^ „Planet of the apps – have we paved the way for our own extinction?”. www.ft.com (на језику: енглески). Приступљено 5. 4. 2017. 
  14. ^ „Homo Deus: A Brief History of Tomorrow, by Yuval Noah Harari”. Times Higher Education (THE) (на језику: енглески). 13. 10. 2016. Приступљено 5. 4. 2017. 
  15. ^ „Homo Deus: A Brief History of Tomorrow”. Book Marks. Приступљено 28. 12. 2018. 
  16. ^ „The Value of Consciousness and Free Will in a Technological Dystopia”. jetpress.org. Приступљено 25. 9. 2018. 
  17. ^ „Homo Deus: Nederlandsdtalig”. Bol. Приступљено 17. 7. 2019. 
  18. ^ „Хомо деус: кратка историја сутрашњице”. Лагуна. Приступљено 17. 7. 2019. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хомо_деус:_кратка_историја_сутрашњице&oldid=27435332”