Хорезу керамика

Хорезу керамика је јединствена врста румунске керамике која се традиционално, ручно производи у околини града Хорезу у северној Олтенији у округу Валча, у близини чувеног Манастира Хорезу. Вештина израде Хорезу керамике развијала се кроз многе генерације због чега је уписана на Унескову листу нематеријалне културне баштине у децембру 2012. године.[1]

Хорезу керамика
Ceramică Horezu doi.jpg
Нематеријално културно наслеђе
РегионРумунија
Светска баштина Унеска
Листа уписаУнеско
Унеско ознакаРепрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човечанства
Датум уписа2012. (7. седница)
Локација уписа00610

ПроизводњаУреди

Производња је подељена на мушке и женске послове. Мушкарци прикупљају глину, затим је чисте, деле, влаже и мешају, претварајући је у црвену глину коју онда обликују посебном техником прстима, што захтева концентрацију, снагу и окретност. Сваки грнчар има своју технику обликовања, али сваки поштује редослед поступка.[1]

Жене украшавају обликовану керамику пре печења посебним техникама и алатима како би нацртале традиционалне мотиве. Њихове вештине у комбиновању украса и боја одређују личност и јединственост ових комада. Боје су светле нијансе смеђе, црвене, зелене, плаве и такозване "Хорезу слоноваче". [2] Хорезу керамика је украшена јединственим, лако препознатљивим стилом који је обележен понављањем специфичних елемената као што су: петлови, звезде, змије, дрвеће, двострука спирале, таласасте линије, кружни низови народних мотива, листови дрвећа, сунце, дрво живота.[3]

Грнчари Хорезуа користе многе традиционалне алате попут мешалице за чишћење земље, грнчарског точка и чешља за обликовање, издубљеног биковог рога и штапића са жичаним врхом за украшавање, и пећи на дрва за печење.

Овај древни занат сачуван је у огњишту предака, данас познатом као Улица Олари у Хорезуу, где занатлије обликују глину истим мукотрпним поступком као и њихови преци. Хорезу је јединствени историјски румунски керамички центар у коме је ова трговина остала главни извор прихода за многе породице грнчара као што су: Огрезеану,[4] Вискореану, Иорга, Фригура, Мишиу, Попа итд.[5] И данас се ово мајсторство преноси, као и увек, у кругу породице, али и у радионицама, са мајстора на шегрта, као и на фестивалима и изложбама грнчарије.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Craftsmanship of Horezu ceramics”. ich.unesco.org. Приступљено 6. 6. 2021. 
  2. ^ „Horezu Ceramics – the art most representative of Romanian tradition”. imperialtransilvania.com. Приступљено 6. 6. 2021. 
  3. ^ „UNESCO places Romania's Horezu ceramics on the list of intangible cultural heritage”. romania-insider.com. Приступљено 6. 6. 2021. 
  4. ^ Homepage Stelian Ogrezeanu
  5. ^ Eugenia Popescu, Romanian fair of folklore ceramics in Horezu 2 June 2007.

Спољашње везеУреди