Хотел Делиград (Београд)

један од мањих хотела крај Саве

Хотел Делиград налазио се у згради у Карађорђевој број 9 (раније број 13).[1] О овом хотелу се 1860. пише да „стоји до Сава-капије, према турској стражари”. Зграда испод Калемегдана, у којој се хотел налазио, саграђена је у XIX веку и у њој је Муле Амет Абдиагић 1852. отворио кафану, коју је 1860. закупио Коста Златковић. Касније је овај објекат адаптиран у хотел, да би 1884. почео да прима госте.

Хотел Делиград
{{{слика2}}}
Информације
Локација Карађорђева 9 (раније 13), Београд,  Србија
Статус предложена
Отварање између 1852. и 1937. године
Број соба 14
Власник Муле Амет Абдиагић

Историјат уреди

Хотел Делиград је био један од мањих хотела крај Саве. Данас би га пре назвали мотелом или преноћиштем, али је тада када је радио, ипак био хотел. Међутим већ у XX веку престаје да се води као такав.

О овом хотелу, његовој репутацији и дешавањима везаним за хотел, писао је Бранислав Нушић: „Милојевића кафана, одмах испод ‘Чокота’, се звала најпре ‘Делиград’ доцније ‘Подриље’, а затим ‘Милоја кафана’.” Даље се наводи да је кафана најживахнија била у доба када је њом газдовао чувени кафеџија Михаило Николић-Кића, а који је држао и ‘Албанез’, а затим ‘Славију’. Та кафана је била на гласу као најзгодније место за састанке љубавних парова. А Нушић још пише и да су „Београђани ради таквих састанака најрадије прелазили у Земун, али када би ‘испустили’ лађу, да не би губили време, свратили би код ‘Подриња’ и узимали собу на дан, а не би се ни пун сат бавили у њој.” Ово је у почетку било спорадично и случајно, али када је почело да се понавља, те постало редовна ствар, и гостионица је стекла такав реноме.

У јуну 1929. године у хотелу Подриње свирала је ужива македонска севдалинка.[2]

 

1922. као власник се водио Димитрије Милојевић, а закупац је био Михаило Николић. Овај мотел водили су касније, 1937. године, Стеван Парић и Спасоје Змајковић, тада се хотел звао Посавина.

Занимљивости уреди

У огласу од 04.08.1890. године (предат 02. августа) у Малим новинама гостионицу Делиград, прве класе на Сави више ћумрука, Милан Јанковић Македонац оглашава под закуп и издавање одмах или од идућег Митровдана. Даље у огласу пише да гостионица има 14 соба за преноћиште путника, са 35 намештених кревета, кафану и трпезарију са кујном, један подрум, три собе за млађе, једну шупу за дрва и једну за прање веша, једну магазу и пространу калдрмисану авлију са бунаром.[3]

Референце уреди

  1. ^ Белингар, Борис (2015). Илустрована историја београдских кафана: Од Турског хана до Аеро клуба. Архипелаг. стр. 53. 
  2. ^ „Историјске новине - дигитална УБСМ”. 
  3. ^ „Историјске новине - дигитална библиотека УБСМ”.