Хуверова брана

Хуверова брана
	; Хуверова брана
Основни подаци
Држава	САД
Најближе насеље	Болдер Сити (Невада)
Река	Колорадо
Почетак изградње	1931
Прва синхронизација	1936. год.; (пре 88 година)
Подаци о језеру
Запремина	3.250.000 cu yd (2.480.000 m3) km³
Подаци о електрани

36° 0′ 56″ N 114° 44′ 16″ W / 36.01556° С; 114.73778° З

Хуверова брана (енгл. Hoover Dam) је бетонска лучно-гравитациона брана и деривацијски хидроелектрана, на реци Колорадо, између америчких савезних држава Аризоне и Неваде. Грађена је између 1931. године и 1936. године, за време Велике економске кризе у САД. У почетку се звала Боулдер брана, али је касније добила назив према америчком председнику Херберт Хувер.^[1]

Брана је висока 221,4 m, а дугачка је 379 m. Ширина круне бране је 14 m, а при дну је брана широка 200 m. Прелив бране има капацитет од 11.000 m³/s, а прелив се врши двема ваљкастим запорницама. Вештачко језеро Мид, које је створено са браном, има укупну површину од 640 km². Укупни капацитет вештачког језера је 35,2 km³, али данас се ниво језера спустио на просечних 19,6 km³. Надморска висина језера је 372 m изнад нивоа мора. Највећа дубина језера је 180 m, а његова дужина је 180 km^[2]. Укупно 16 генератора планирано је за производњу електричне енергије, од тога 8 у Аризони и 8 у Невади. Укупна снага од 1345 MW за производњу електричне енергије постигнута је 1961. године, да би 1993. реконструкцијом повећана на 2080 MW.

Историја уреди

Већ милионима година река Колорадо тече од својих извора у Стеновитим планинама, до ушћа у Калифорнијском заливу, а у својем је току дугом 2330 km створила неколико големих и дубоких кланаца, од којих је свакако најпознатији Велики кањон. Већином тока Колорадо протиче кроз изузетно сува и негостољубива подручја, те његове воде човек користи још од давнина (на основу археолошких ископавања утврђено је да прва насеља уз његове обале потичу из године 600). Насељавањем досељеника важност реке све више добија на значењу, не само за пиће, напајање стоке и наводњавање сувог пустињског тла, већ и за промет. Ипак, основни проблем Колорада су велика одступања његовог протока током година. Тако се због топљења снега у Стеновитим планинама проток у пролеће и рано лето повећавао неколико пута (што је у 19. веку и почетком 20. века узроковало стална плављења подручја око доњег тока, понекад и с катастрофалним последицама) а током касног лета и јесени река се смањивала (што је, опет, због суша угрожавало пољопривредну производњу). Због тога се већ у првим годинама 20. века појавила идеја о зауздавању дивљег тока реке.

У новембру 1922, одржан је састанак на којем су се окупили представници седам америчких савезних држава из слива Колорада (Аризона, Калифорнија, Колорадо, Невада, Нови Мексико, Јута и Вајоминг) и Савезне владе.^[3] Тада је потписан Уговор о реци Колорадо којим су утврђени пројекти за регулацију и искориштавање њеног тока. Потписивањем Уговора створене су претпоставке за градњу неколико брана и вештачких језера на току реке, а 1928. амерички Конгрес је донео Закон о пројекту у кањону Боулдер, чиме је одобрена изградња једне од најпознатијих светских брана.^[4]

Градња бране уреди

Радови на градњи велике бране на Колораду започели су 1931, а задњи бетонски блок изливен је 1935. Упркос бројним проблемима који су пратили градњу, конзорцијум шест предузећа које су у њој учествовале (међу којима и неки од и данас познатих светских грађевинских дивова као што је Бехтел), успео је цели пројект да оствари чак две године пре предвиђеног рока и уз трошкове ниже од предвиђених. Погинуло је 112 радника.

У време када је изграђена, брана и припадајућа хидроелектрана сматране су светским чудом технике, а њен је значај за целокупан развој технике и даље незаобилазан, иако већ одавно, ни по димензијама ни по снази ни по производњи електричне енергије није највећа на свету. Брана је стога проглашена америчким националном историјског градитељском знаменитошћу, једним од Седам америчких чуда савременог градитељства, а 1999. године и једним од пет највећих достигнућа градитељства 20. века. Техничке иновације и достигнућа која су развијена током њене градње променила су дотадашња схватања у више техничких подручја и омогућила остваривање бројних других грађевинских подухвата.^[5]

Уз пригодну свечаност, брану је 30. септембра 1935. у погон пустио амерички председник Франклин Делано Рузвелт, али производња електричне енергије започела је у октобру 1936, а последња производна јединица (17. водна турбина) уграђена је тек 1961. Брана и припадајућа електрана назване су према 31. америчком председнику Херберту Хуверу, једној од најзаслужнијих особа за њену градњу (не само зато што је при потписивању Уговора о реци Колорадо био представник Савезне владе и током чијег је каснијег председничког мандата градња започела, већ и зато што је предложио неколико решења за њено искориштавање и финансирање).

Изградњом бране створено је дивовско вештачко језеро Мид, названо према др. Елвуду Миду, тадашњем управнику америчке Управе за придобивање земљишта, која је била задужена за остваривање целог пројекта. Вероватно најзанимљивија чињеница је то што је цео пројекат пре свега био замишљен као водопривредни, односно за регулацију тока реке и водоснабдевање, али су целокупна улагања у његово остваривање (која би у данашњој вредности износила око 736 милиона америчких долара), иако покривана из савезног буџета, враћена на основи продаје електричне енергије. Тако се и данас, неколико деценија након што су исплаћена сва средства уложена у градњу, трошкови погона и одржавања у целости покривају продајом електричне струје.

Галерија уреди

Испуштање воде из Хувере бране
Отварање прелива Хуверове бране за време поплаве (1983)
Градња моста на Хуверој брани (2009)
Река Колорадо пре градње Хуверове бране (око 1904)

Панораме уреди

Панорамски поглед на Хуверову брану (2011)

Референце уреди

^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2010) "Hoover Dam", 2010., publisher=National Park Service
^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2011) "Inventory-Nomination form: Hoover Dam", 2010., publisher=National Park Service
^ „Sharing Colorado River Water: History, Public Policy and the Colorado River Compact”. wrrc.arizona.edu (на језику: енглески). 2011-12-09. Приступљено 2020-08-01.
^ J. David Rogers: "Hoover Dam: Evolution of the Dam's Design", publisher = American Society of Civil Engineers, 2010.
^ Rogers, J. David (28. 9. 2007). „Impacts of the 1928 St. Francis Dam Failure on Geology, Civil Engineering, and America”. 2007 Annual Meeting Association of Environmental and Engineering Geologists. Missouri University of Science & Technology. Архивирано из оригинала 11. 12. 2013. г. Приступљено 29. 9. 2013.

Литература уреди

Bureau of Reclamation (2006). Reclamation: Managing Water in the West: Hoover Dam. US Department of the Interior.
Cummings, Homer (1939). Selected Papers of Homer Cummings. New York: Scribners.
Dunar, Andrew J.; McBride, Dennis (2001) [1993]. Building Hoover Dam: An Oral History of the Great Depression. Reno, Nev.: University of Nevada Press. ISBN 978-0-87417-489-2.
Hiltzik, Michael A. (2010). Colossus: Hoover Dam and the Making of the American Century . New York: Free Press. ISBN 978-1-4165-3216-3.
The Story of the Hoover Dam. Las Vegas: Nevada Publications, Inc. 2006. ISBN 978-0-913814-79-6.
Rogers, Jerry; Wiltshire, Richard; Gilbert, David (2011). „Celebrating the 75th Anniversary of Hoover Dam: Highlights of the October 20–22, 2010, ASCE Hoover Dam 75th Anniversary History Symposium/Tours/Proceedings”. Ур.: R. Edward Beighley II; Mark W. Killgore. World Environmental and Water Resources Congress 2011: Bearing Knowledge for Sustainability. ISBN 978-0-7844-1173-5. doi:10.1061/41173(414)200.
Stevens, Joseph E. (1988). Hoover Dam: An American Adventure . Norman, OK: University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-2283-0.
True, Jere; Kirby, Victoria Tupper (2009). Allen Tupper True: An American Artist. San Francisco: Canyon Leap. ISBN 978-0-9817238-1-5.
Arrigo, Anthony F. (2014). Imaging Hoover Dam: The Making of a Cultural Icon. Reno, NV: University of Nevada Press.
Bartojay, Katie; Joy, Westin (21—22. 10. 2010). Wiltshire, Richard L.; Gilbert, David R.; Rogers, Jerry R., ур. Long-Term Properties of Hoover Dam Mass Concrete. Hoover Dam 75th Anniversary History Symposium. Las Vegas, Nevada: American Society of Civil Engineers. стр. 74—84. ISBN 978-0-7844-1141-4.
Cohn, Jeffrey P. (децембар 2001). „Resurrecting the Dammed: A Look at Colorado River Restoration”. BioScience. 51 (12): 998—1003. doi:10.1641/0006-3568(2001)051[0998:RTDALA]2.0.CO;2  .
Fiedler, William R. (21—22. 10. 2010). Wiltshire, Richard L.; Gilbert, David R.; Rogers, Jerry R., ур. Performance of Spillway Structures Using Hoover Dam Spillways as a Benchmark. Hoover Dam 75th Anniversary History Symposium. Las Vegas, Nevada: American Society of Civil Engineers. стр. 267—287. ISBN 978-0-7844-1141-4.
Glenn, Edward P.; Lee, Christopher; Felger, Richard; Zengel, Scott (август 1996). „Effects of Water Management on the Wetlands of the Colorado River Delta, Mexico”. Conservation Biology. 10 (4): 1175—1186. JSTOR 2387153. doi:10.1046/j.1523-1739.1996.10041175.x.
Minckley, W. L.; Marsh, Paul C.; Deacon, James E.; Dowling, Thomas E.; Hedrick, Philip W.; Matthews, William J.; Mueller, Gordon (2003). „A Conservation Plan for Native Fishes of the Lower Colorado River”. BioScience. 53 (3): 219—234. ISSN 0006-3568. doi:10.1641/0006-3568(2003)053[0219:ACPFNF]2.0.CO;2  .
Rodriguez, C. A.; Flessa, K. W.; Téllez-Duarte, M. S.; Dettman, D. L.; Ávila-Serrano, G. A. (2001). „Macrofaunal and isotopic estimates of the former extent of the Colorado River estuary, upper Gulf of California, México” (PDF). Journal of Arid Environments. 49 (1): 183—193. Bibcode:2001JArEn..49..183R. doi:10.1006/jare.2001.0845. Приступљено 13. 1. 2012.
Rogers, J. David (21—22. 10. 2010). Wiltshire, Richard L.; Gilbert, David R.; Rogers, Jerry R., ур. Hoover Dam: Evolution of the Dam's Design. Hoover Dam 75th Anniversary History Symposium. Las Vegas, Nevada: American Society of Civil Engineers. стр. 85—123. ISBN 978-0-7844-1141-4.
Schmidt, John C.; Webb, Robert H.; Valdez, Richard A.; Marzolf, G. Richard; Stevens, Lawrence E. (септембар 1998). „Science and Values in River Restoration in the Grand Canyon”. BioScience. 48 (9): 735—747. JSTOR 1313336. doi:10.2307/1313336  .