Хуверова брана

Хуверова брана

Хуверова брана
Хуверова брана

Основни подаци
Држава САД
Најближе насеље Болдер Сити (Невада)
Река Колорадо
Почетак изградње 1931
Прва синхронизација 1936. год.
(пре 85 година)
 (1936)
Подаци о језеру
Запремина 3.250.000 cu yd (2.480.000 m3) km³
Подаци о електрани

Хуверова брана (енгл. Hoover Dam) је бетонска лучно-гравитациона брана и деривацијски хидроелектрана, на реци Колорадо, између америчких савезних држава Аризоне и Неваде. Грађена је између 1931. и 1936, за време Велике економске кризе у САД. У почетку се звала Боулдер брана, али је касније добила назив према америчком председнику Херберт Хувер.[1]

Брана је висока 221,4 метра, а дугачка је 379 метара. Ширина круне бране је 14 метара, а при дну је брана широка 200 метара. Прелив бране има капацитет од 11.000 м³/с, а прелив се врши двема ваљкастим запорницама. Вештачко језеро Мид, које је створено са браном, има укупну површину од 640 км². Укупни капацитет вештачког језера је 35,2 кубна километра, али данас се ниво језера спустио на просечних 19,6 кубних километара. Надморска висина језера је 372 метра изнад нивоа мора. Највећа дубина језера је 180 метара, а његова дужина је 180 километара[2]. Укупно 16 генератора планирано је за производњу електричне енергије, од тога 8 у Аризони и 8 у Невади. Укупна снага од 1345 MW за производњу електричне енергије постигнута је 1961. године, да би 1993. реконструкцијом повећана на 2080 MW.

ИсторијаУреди

Већ милионима година река Колорадо тече од својих извора у Стеновитим планинама, до ушћа у Калифорнијском заливу, а у својем је току дугом 2330 km створила неколико големих и дубоких кланаца, од којих је свакако најпознатији Велики кањон. Већином тока Колорадо протиче кроз изузетно сува и негостољубива подручја, те његове воде човек користи још од давнина (на основу археолошких ископавања утврђено је да прва насеља уз његове обале потичу из године 600). Насељавањем досељеника важност реке све више добија на значењу, не само за пиће, напајање стоке и наводњавање сувог пустињског тла, већ и за промет. Ипак, основни проблем Колорада су велика одступања његовог протока током година. Тако се због топљења снега у Стеновитим планинама проток у пролеће и рано лето повећавао неколико пута (што је у 19. веку и почетком 20. века узроковало стална плављења подручја око доњег тока, понекад и с катастрофалним последицама) а током касног лета и јесени река се смањивала (што је, опет, због суша угрожавало пољопривредну производњу). Због тога се већ у првим годинама 20. века појавила идеја о зауздавању дивљег тока реке.

У новембру 1922, одржан је састанак на којем су се окупили представници седам америчких савезних држава из слива Колорада (Аризона, Калифорнија, Колорадо, Невада, Нови Мексико, Јута и Вајоминг) и Савезне владе.[3] Тада је потписан Уговор о реци Колорадо којим су утврђени пројекти за регулацију и искориштавање њеног тока. Потписивањем Уговора створене су претпоставке за градњу неколико брана и вештачких језера на току реке, а 1928. амерички Конгрес је донео Закон о пројекту у кањону Боулдер, чиме је одобрена изградња једне од најпознатијих светских брана.[4]

Градња бранеУреди

Радови на градњи велике бране на Колораду започели су 1931, а задњи бетонски блок изливен је 1935. Упркос бројним проблемима који су пратили градњу, конзорцијум шест предузећа које су у њој учествовале (међу којима и неки од и данас познатих светских грађевинских дивова као што је Бехтел), успео је цели пројект да оствари чак две године пре предвиђеног рока и уз трошкове ниже од предвиђених. Погинуло је 112 радника.

У време када је изграђена, брана и припадајућа хидроелектрана сматране су светским чудом технике, а њен је значај за целокупан развој технике и даље незаобилазан, иако већ одавно, ни по димензијама ни по снази ни по производњи електричне енергије није највећа на свету. Брана је стога проглашена америчким националном историјског градитељском знаменитошћу, једним од Седам америчких чуда савременог градитељства, а 1999. године и једним од пет највећих достигнућа градитељства 20. века. Техничке иновације и достигнућа која су развијена током њене градње променила су дотадашња схватања у више техничких подручја и омогућила остваривање бројних других грађевинских подухвата.[5]

Уз пригодну свечаност, брану је 30. септембра 1935. у погон пустио амерички председник Франклин Делано Рузвелт, али производња електричне енергије започела је у октобру 1936, а последња производна јединица (17. водна турбина) уграђена је тек 1961. Брана и припадајућа електрана назване су према 31. америчком председнику Херберту Хуверу, једној од најзаслужнијих особа за њену градњу (не само зато што је при потписивању Уговора о реци Колорадо био представник Савезне владе и током чијег је каснијег председничког мандата градња започела, већ и зато што је предложио неколико решења за њено искориштавање и финансирање).

Изградњом бране створено је дивовско вештачко језеро Мид, названо према др. Елвуду Миду, тадашњем управнику америчке Управе за придобивање земљишта, која је била задужена за остваривање целог пројекта. Вероватно најзанимљивија чињеница је то што је цео пројекат пре свега био замишљен као водопривредни, односно за регулацију тока реке и водоснабдевање, али су целокупна улагања у његово остваривање (која би у данашњој вредности износила око 736 милиона америчких долара), иако покривана из савезног буџета, враћена на основи продаје електричне енергије. Тако се и данас, неколико деценија након што су исплаћена сва средства уложена у градњу, трошкови погона и одржавања у целости покривају продајом електричне струје.

ГалеријаУреди

ПанорамеУреди

 
Панорамски поглед на Хуверову брану (2011.)

РеференцеУреди

  1. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2010) "Hoover Dam", 2010., publisher=National Park Service
  2. ^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2011) "Inventory-Nomination form: Hoover Dam", 2010., publisher=National Park Service
  3. ^ „Sharing Colorado River Water: History, Public Policy and the Colorado River Compact”. wrrc.arizona.edu (на језику: енглески). 2011-12-09. Приступљено 2020-08-01. 
  4. ^ J. David Rogers: "Hoover Dam: Evolution of the Dam's Design", publisher = American Society of Civil Engineers, 2010.
  5. ^ Rogers, J. David (28. 9. 2007). „Impacts of the 1928 St. Francis Dam Failure on Geology, Civil Engineering, and America”. 2007 Annual Meeting Association of Environmental and Engineering Geologists. Missouri University of Science & Technology. Архивирано из оригинала на датум 11. 12. 2013. Приступљено 29. 9. 2013. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди