Хуго фон Хофманстал

Хуго фон Хофманстал (Hugo von Hofmannsthal, Hugo Laurenz August Hofmann Edler von Hofmannsthal[1], 1874-1929) је био аустријски писац, песник, драматург и приповедач. У Бечу је био инспиратор и посредник симболизму. Аустријанци у њему виде једног од највећих тумача својих културних традиција, насталих из специфичности многих народа који су сачињавали хабзбуршку монархију.[2]

Хуго фон Хофманстал
Датум рођења(1874-02-01)1. фебруар 1874.
Место рођењаЛандштрасе, Беч
 Аустрија
Датум смрти15. јул 1929.(1929-07-15) (55 год.)
Место смртиБеч
 Аустрија
ЗанимањеРоманописац
СупругаГертруде Шлесинџер

Рани живот уреди

Хофманстал је рођен у Бечу. Од његовог прадеде је његова породица наследила племићку титулу Edler von Hofmannsthal. Његов прадеда био је јеврејски фармер дувана којег је оплеменио аустријски цар. Хофманстал се школовао у Бечу (Akademisches Gymnasium), где је проучавао Овидијева дела, која су касније вршила велики утицај на његово стваралаштво. Од малих ногу је писао песме и драме, а нека од његових раних дела писана су под псеудонимом, јер му као студенту није било дозвољено да их објављује. Касније је студирао право и филологију у Бечу, али је одлучио да се посвети писању након дипломирања 1901. [3]

Фазе стварања уреди

У првој фази његовог стварања настају, прожете суморно-скептичним духом, лирске драме Јуче (Gestern, 1891), Тицијанова смрт (Der Tod des Tizian, 1892), Будала и смрт (Der Tor und der Tod, 1893). Ове драме се одликују осећајношћу, великом музикалношћу, меланхолијом и опојним подавањем смрти.

У другој фази Хофманстал тежи ка стварању нове драме. Резултат су драме Електра (Elektra. 1903), Едип и сфинга (Ödipus und die Sphinx, 1905). У овим драмама се Хофманстал тематски враћа античкој, Софокловој трагедији, с тим што су обрађене у духу савремене психологије.

У трећој фази Хофманстал поново оживљала средњовековну мистерију и хришћанску традицију. Тада настаје познати комад Човек (Jedermann, 1911), са симболиком судбине која чека сваког човека. У овом делу се обједињују средњи век, барок и неоромантизам.[2]

Већина Хофмансталових романа је остало недовршено и објављени су тек постхумно. Један од већег значаја био је роман Андреас.

Остала дела уреди

- Das große Salzburger Welttheater, 1922

- Der Turm, 1923-1927

- Terzinen der Vergänglichkeit

- Brief des Lord Chandos, 1901

Касни живот уреди

Преминуо је 1929. године од срчаног удара, на дан сахране његовог најстаријег сина Франца, који је два дана раније извршио самоубиство.

Његов колега и пријатељ Шницлер[4] забележио је у свом дневнику: "Са њим је отишао највећи песник овог времена" [5] [6]

Референце уреди

  1. ^ „Hugo Laurenz August Hofmann Edler von Hofmannsthal”. geni_family_tree (на језику: српски). Приступљено 2021-12-18. 
  2. ^ а б Konstantinović, Zoran. Njemačka književnost 2. NOLIT. 
  3. ^ Hugo von Hofmannsthal (на језику: енглески), 2021-10-27, Приступљено 2021-12-18 
  4. ^ „ШНИЦЛЕР Артур (Arthur Schnitzler) | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  5. ^ Hugo von Hofmannsthal (на језику: српскохрватски), 2018-09-17, Приступљено 2021-12-18 
  6. ^ „Biographie | Willkommen bei der Hugo von Hofmannsthal-Gesellschaft”. hofmannsthal.de. Приступљено 2021-12-18.