Отворите главни мени

Царски округ (лат. Circulus imperii, њем. Reichskreis; мн. лат. Circuli imperii, њем. Reichskreise) представља админстративну групацију Светог римског царства током раног савременог периода, чија је основна сврха организација заједничке одбрамбене структуре и наплата пореза царству, али такође користи као средство за организацију Рајхстага и Рајхсјамергерихта. Сваки круг је имао свој Рајхстаг, мада није сваки члан Окружног рајхстага могао бити члан и Царског рајхстага.

Шест царских округа је уведено на Аугсбушрком рајхстагу 1500. године. Још три округа су уведена 1512. године, а велики Саксонски округ је подијељен на два округа, тако да је од 1512. године до пада Светог римског царства у Наполеоново доба, било десет царских округа. У Земљама чешке круне, Швајцарској Конфедерацији и Краљевини Италији нису спроведене реформе, као и у разним мањим територијама које су одржавале царску непосредност.

ОснивањеУреди

На Аугсбуршком рајхстагу 1500. године основано је шест царских округа као дио царске реформе:

Првобитно, територије под Хабзбурскима и Изборним кнежевима су остале изван реформе. На Трирском и Келнском рајхстагу 1512. године ове територије су организоване у три округа:

Саксонски округ је подијељен на два мања округа:

С обзиром на повећане француске захтијеве на Максимилијаново бургундско насљедље, рајхстаг је 1512. године покренуо службену употребу титуле Свети римски цар њемачког народа (лат. Sacrum Imperium Romanum Nationis Germanicæ) у завршном акту.[1][2]

Како је Царство изгубило неколико западних територија након отцјепљења Седам Уједињених Низоземски 1581. године и током француских анексија након Најмегенског мира 1679. године, десет округа остаје мање-више непромјењено до почетка деведесетих година 18. вијека, када Француски револуционарни ратови доносе значајне промјене на политичкој мапи Европе.

РеференцеУреди

  1. ^ Wilson, Peter Hamish (1999). The Holy Roman Empire, 1495–1806. London: MacMillan Press. стр. 2. 
  2. ^ „The Holy Roman Empire of the German Nation”, German History, The Embassy of the Federal Republic of Germany in London, Архивирано из оригинала на датум 29. 2. 2012, Приступљено 23. 9. 2016 

ИзвориУреди

  • Winfried Dotzauer: Die deutschen Reichskreise in der Verfassung des alten Reiches und ihr Eigenleben. 1500–1806. Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 1989. ISBN 978-3-534-04139-8. [1]
  • Peter Claus Hartmann (ed.): Regionen in der frühen Neuzeit. Reichskreise im deutschen Raum, Provinzen in Frankreich, Regionen unter polnischer Oberhoheit. Ein Vergleich ihrer Strukturen, Funktionen und ihrer Bedeutung. (= Zeitschrift für historische Forschung; Beiheft 17). Duncker und Humblot. Berlin: 1994. ISBN 978-3-428-08078-6.
  • Wolfgang Wüst (ed.): Die "gute" Policey im Reichskreis. Zur frühmodernen Normensetzung in den Kernregionen des Alten Reiches, edition of primary sources in four volumes, vol. 1: Der Schwäbische Reichskreis, unter besonderer Berücksichtigung Bayerisch-Schwabens, Berlin 2001; vol. 2: Der Fränkische Reichskreis, Berlin 2003; vol. 3: Der Bayerische Reichskreis und die Oberpfalz, Berlin 2004; vol.: Die lokale Policey: Normensetzung und Ordnungspolitik auf dem Lande. Ein Quellenwerk, Berlin 2008.
  • Hernach volgend die Zehen Krayß, 1532.
  • Johannes Alhusius: Politica methodice digesta. 3.Aufl., Herborn 1614.
  • Martin Zeiller: Von den zehn Kreisen. 1660, 1694.
  • Johann Samuel Tromsdorff: Accurate neue und alte Geographie von ganz Teutschland. Frankfurt 1711 (pp. 128ff).
  • "Creiß" in: Zedler, Grosses vollständiges Universallexikon aller Wissenschaften und Künste, vol. 6 (Ci – Cz), 1733.

Спољашње везеУреди