Пут

пут на земљи између два места
(преусмерено са Цеста)
За друге употребе, погледајте Друм (вишезначна одредница).

Пут, цеста или друм је део земљишта, најчешће трака, који је припремљен за одвијање саобраћаја и који повезује две дестинације. У најширем смислу, путем се сматра свака површина на којој се одвија саобраћај.

Пут у Данској

Према значају за саобраћај путеви се, у Србији и Републици Српској, разврставају на ауто-путеве, брзе путеве (експрес путеве), магистралне путеве, регионалне путеве, локалне путеве, улице у насељу и некатегорисане путеве.

ИсторијаУреди

 
Трансфагарашан, кога је Топ гир назвала „најбољим путем на свету”[1]
 
Поплочани римски пут у Помпејима

Тврдња да су први путање биле стазе које су направиле животиње није била универзално прихваћена; у многим случајевима животиње не следе сталне стазе.[2] Неки верују да су поједини путеви настали пратећи животињске стазе.[3][4] Икнилд Веј може послужити као пример ове врсту настанка путева, где су и људи и животиње одабрали исту природну линију.[5] До око 10.000 година пре нове ере, људски путници су користили грубе путеве/стазе.[2]

  • Најстарији познати поплочани пут на свету изграђен је у Египту између 2600. и 2200. године пне.[6]
  • У граду Ур на Блиском истоку појављују се камено поплочане улице које датирају од 4000. године пне.[2]
  • Кордирој путеви (путеви од балвана) пронађени су од 4000. године пне у Гластонберију у Енглеској.[2]
  • Свитов траг, балвански бедем у Енглеској, један је од најстаријих откривених путева и најстарија дрвена стаза откривена у Северној Европи. Изграђен узиму 3807. године пне или пролеће 3806. године пне, (датирање по прстенима стабала - дендрохронологија - омогућило врло прецизно датирање). Тврдило се да је то најстарији пут на свету[7][8] до открића стазе старе 6.000 година у Пламстеду у Лондону 2009. године.[9][10]
  • Улице поплочане опеком појавиле су се у Индији већ 3000. године пне.[2]
  • око 1995. године пне: рана подела путева о којој сведоче тротоари изграђени у Анадолији.[11]
  • Године 500. пне, Дарије I Велики започео је опсежан путни систем за Ахеменидско царство (Персију), укључујући Краљевски пут, који је био један од најбољих друмова свог времена,[12] повезујући Сард (најзападнији велики град царства) са Сузом. Пут је остао у употреби и након римског доба. Ови системи путеви су сезали на исток чак до Бактрије и Индије.[13]
  • У давна времена, речни транспорт је био далеко лакши и бржи од друмског,[8] посебно узимајући у обзир цену изградње путева и разлику у носивости између запрежних кола и речних баржи. Хибрид друмског и бродског транспорта који почиње око 1740. године је баржа на коњску вучу у којем коњ прати очишћену стазу дуж обале реке.[14][15]
  • Од око 312. пне, Римско царство је градило праве[16] јаке камене римске путеве широм Европе и Северне Африке, као подршку својим војним походима. На свом врхунцу Римско царство је било повезано са 29 главних путева који су полазили из Рима и покривали 78.000 километара или 52.964 римских миља поплочаних путева.[8]
  • У 8. веку наше ере изграђено је много путева широм Арапског царства. Најсофистициранији путеви били су они у Багдаду, који су били поплочани катраном. Катран је добијен из нафте, доступне са нафтних поља у региону, хемијским процесом деструктивне дестилације.[17]
  • Закон о друмовима 1555. у Британији пренео је одговорност за одржавање путева са владе на локалне парохије.[8] То је довело до лошег и променљивог стања путева. Да би се то решило, први од друмских трастова успостављен је око 1706. године, ради изградње добрих путева и наплате путарине од возила у пролазу. На крају је у Британији постојало приближно 1.100 трустова и неких 36.800 km (22,870 миља) пројектованих путева.[8] Ребечке побуне у Кармартенширу и Раједеру од 1839. до 1844. допринели су Краљевској комисији, која је довела до пропасти система 1844. године,[18] што се поклопило са развојем железничког система Велике Британије.
  • Крајем 19. века инжињери за путеве почели су да се брину за бициклисте градећи одвојене траке поред путева.
  • Од почетка 20. века путеви су се све више градили ради туризма и због отварање нових радних места. Типичан пример подстицања туризма је Велики доломитни пут, док је стварање панорамске обалске цесте Страда Костиера између Дуина и Барколе 1928. године било у великој мери усредсређено на отварање радних места.[19][20]

Финансирање путеваУреди

Изградња и одржавање путева су у надлежности држава (ауто-пут, брзи пут, магистрални и регионални пут), док локални путеви спадају у надлежност општина у којој се налазе. Изградња пута је могућа и путем концесија када правни субјект у договору са владом државе добија право на изградњу и искориштавање пута.

Вожња десном или левом страномУреди

У Србији, као и у већини европских земаља се вози десном страном. Левом страном се вози у Енглеској, Јужној Африци, као и у једном броју земаља Комонвелта.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Top gear”. BBC. 2010. Приступљено 2010-09-08. 
  2. ^ а б в г д Lay, Maxwell G (1992). Ways of the World: A History of the World's Roads and of the Vehicles that Used Them . Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-2691-1. »Ways of the world Rutgers University Press, New Brunswick.« 
  3. ^ Helbing, D.; Molnär, P.; Farkas, I.J.; Bolay, K. (2001). „Environment and Planning B: Planning and Design 2001, volume 28 (Self-organizing pedestrian movement)” (PDF). Environment and Planning B: Planning and Design. 28 (3): 376. S2CID 16276539. doi:10.1068/b2697. 
  4. ^ „Marshalls Heath Nature Reserve”. History. wheathampstead.net. 24. 2. 2003. Приступљено 2007-04-28. 
  5. ^ „The Icknield Way Path”. Icknield Way Association. 2004. Приступљено 2007-04-29. 
  6. ^ John Noble Wildord (1994-05-08). „World's Oldest Paved Road Found in Egypt”. The New York Times. Приступљено 2012-02-11. 
  7. ^ „The Somerset Levels (the oldest timber trackway discovered in Northern Europe)”. Current Archaeology 172. Current Archaeology. фебруар 2001. Архивирано из оригинала на датум 2007-03-11. Приступљено 2007-03-25. 
  8. ^ а б в г д O'Flaherty, Coleman A. (2002). Highways: The Location, Design, Construction & Maintenance of Road Pavements. Elsevier. ISBN 978-0-7506-5090-8. 
  9. ^ „Oldest Trackway found in Plumstead”. Archaeology.about.com. 2009-08-15. Приступљено 2013-08-14. 
  10. ^ „London's earliest timber structure found during Belmarsh prison dig”. Eurekalert.org. 2009-08-12. Приступљено 2013-08-14. 
  11. ^ Anastasia Loukaitou-Sideris, Renia Ehrenfeucht (2009). Sidewalks: Conflict and Negotiation Over Public Space. MIT Press. стр. 15. ISBN 978-0-262-12307-5. Приступљено 18. 11. 2018. »The first sidewalks appeared around 2000 to 1990 B.C. [...] in central Anatolia (modern Turkey) [...].« 
  12. ^ Lendering, Jona. „Royal Road”. History of Iran. Iran Chamber of Society. Приступљено 2007-04-09. 
  13. ^ Boederman, John (1997). The Cambridge Ancient History. Cambridge University Press. стр. 178. ISBN 978-0-521-22804-6. 
  14. ^ „Horseboating”. The Horseboating Society. Архивирано из оригинала на датум 2018-04-29. Приступљено 2007-04-09. 
  15. ^ „Horses and Canals 1760–1960 The people & the horses”. Horse Drawn Boats. Canal Junction Ltd. Приступљено 2007-04-09. 
  16. ^ Hart-Davis, Adam (2001-06-01). „Roads and surveying”. Discovering Roman Technology. BBC.CO.UK. Приступљено 2007-04-22. 
  17. ^ Kasem Ajram (1992). The Miracle of Islam Science (2nd изд.). Knowledge House Publishers. ISBN 978-0-911119-43-5. 
  18. ^ „The Rebecca Riots”. Rebecca and her daughters come to Rhayader. Victorian Powys for Schools. март 2002. Приступљено 2007-04-28. 
  19. ^ Theodor Christomannos: Die Dolomitenstraße Bozen – Cortina – Toblach. Chiari: Ed. Nordpress 1998, ISBN 88-85382-37-1
  20. ^ Roberto Covaz e Annalisa Turel, La Costiera triestina - storia e misteri di una strada, Edizioni Mgs Press, Trieste, 2006, ISBN 88-89219-23-8.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди