Цимбопогон

род биљака

Цимбопогон (лат. Cymbopogon) је род монокотиледоне биљке из породице Poaceae.[5] Род узврстава педесет различитих врста које се простиру претежно у Азији, Африци и Аустралији.[6][7][8][9][10] Неке врсте (посебно Cymbopogon citratus) се обично узгајају као кулинарско и лековито биље због свог мириса, који подсећа на мирис лимуна (Citrus limon). Име цимбопогон потиче од грчких речи kymbe (κύμβη, 'чамац') и pogon (πώγων, 'брада') „што значе [да] код већине врста, длакави класови излазе из основе у облику чамца.”[11] Лимунска трава и њено уље се сматрају да поседују терапеутска својства.[10][12][13]

Cymbopogon
Cymbopogon citratus
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Monocotyledones
Кладус: Commelinids
Ред: Poales
Породица: Poaceae
Кладус: PACMAD clade
Потпородица: Panicoideae
Племе: Andropogoneae
Потплеме: Anthristiriinae
Род: Cymbopogon
Spreng.[1]
Типска врста
Cymbopogon schoenanthus
Синоними[3][4]
  • Andropogon sect. Cymbopogon (Spreng.) Steud.
  • Andropogon subg. Cymbopogon (Spreng.) Nees
  • Gymnanthelia Andersson

Анатомија уреди

Цимбопогони су зеленасте биљке које не образују секундарно ткиво. Њено лишће може достигнути дужину и до 300 центиметара. Данас се користи као зачин за храну или као главни састојак јела. Захваљујући трговини, успела је да се прошири у деловима света где је клима интер тропикална.[14]

Употребе уреди

 
C. citratus са Филипина, где је локално познат као танглад

Цимбопогонска траве (Cymbopogon nardus и Cymbopogon winterianus) расту до око 2 m (6,6 ft) и имају магента обојену основу стабљике. Те врсте се користе за продукцију цитронеловог уља, које се користи у сапунима, као репелант инсеката (посебно комараца) у спреју против инсеката и свећама, и у ароматерапији. Главни хемијски састојци цитронелa, гераниол и цитронелол су антисептици, па се стога овај биљни материјал употреба у домаћинствима за дезинфекцију и сапуне. Поред производње уља, цимбошогон трава се користи у кулинарске сврхе, и као зачин.

Источноиндијска лимунска трава (Cymbopogon flexuosus), која се такође назива и Кочинска трава или Малабарска трава, пореклом је од Камбоџе, Вијетнама, Лаоса, Индије, Шри Ланке, Бурме и Тајланда, док је западноиндијска лимунска трава (Cymbopogon citratus) пореклом из поморске југоисточне Азије. Иако се обе могу користити, C. citratus је погоднија за кување.

У Шри Ланци се лимунска трава користи као биљка за кување, поред употребе за есенцијална уља.

У Индији се C. citratus користи и као медицинска биљка и у парфемима. C. citratus се користи у чају за анксиозност у бразилској народној медицини,[15] мада су клиничка испитивања показала да она заправо нема ефекта.[16] Чај је изазвао поновну појаву контактног дерматитиса у једном случају.[17]

У худуу је лимунска трава основни састојак ван ван уља, једног од најпопуларнијих уља које се користи у евокацијама.[18] Лимунска трава се користи тим препаратима или директно у худуу за заштиту од зла, духовно чишћење куће и доношење среће у љубавним аферама.[19]

Врсте уреди

Галерија слика уреди

Референце уреди

  1. ^ Sprengel, Curt (Kurt, Curtius) Polycarp Joachim 1815. Plantarum Minus Cognitarum Pugillus 2: 14
  2. ^ lectotype designated by N.L. Britton & P. Wilson, Bot. Porto Rico 1: 27 (1923)
  3. ^ Kew World Checklist of Selected Plant Families
  4. ^ Tropicos, Cymbopogon Spreng.
  5. ^ „Poales | plant order”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 14. 4. 2020. 
  6. ^ Soenarko, S. 1977. The genus Cymbopogon Sprengel (Gramineae). Reinwardtia 9(3): 225–375
  7. ^ Flora of China Vol. 22 Page 624 香茅属 xiang mao shu Cymbopogon Sprengel, Pl. Min. Cogn. Pug. 2: 14. 1815.
  8. ^ „Atlas of Living Australia, Cymbopogon Spreng., Lemon Grass”. Архивирано из оригинала 2016-04-06. г. Приступљено 2015-03-21. 
  9. ^ Bor, N. L. 1960. Grass. Burma, Ceylon, India & Pakistan i–767. Pergamon Press, Oxford
  10. ^ а б Khalifah, Ayman M.; Abdalla, Sara A.; Dosoky, Waleed M.; Shehata, Mohamed G.; Khalifah, Mohamed M. (2021-12-01). „Utilization of lemongrass essential oil supplementation on growth performance, meat quality, blood traits and caecum microflora of growing quails”. Annals of Agricultural Sciences (на језику: енглески). 66 (2): 169—175. ISSN 0570-1783. doi:10.1016/j.aoas.2021.12.001 . 
  11. ^ Cymbopogon caesius South African National Biodiversity Institute (SANBI), PlantZAfrica
  12. ^ Do, Dinh Nhat; Nguyen, Dinh Phuc; Phung, Viet-Duc; Le, Xuan-Tien; Le, Tuan Minh; Do, Van Manh; Minh, Bui Quang; Luu, Xuan Cuong (2021-03-29). „Fractionating of Lemongrass (Cymbopogon citratus) Essential Oil by Vacuum Fractional Distillation”. Processes (на језику: енглески). 9 (4): 593. ISSN 2227-9717. doi:10.3390/pr9040593 . 
  13. ^ de Souza, Matheus Chiaradia; Vieira, Ana Júlia; Beserra, Fernando Pereira; Pellizzon, Cláudia Helena; Nóbrega, Rafael Henrique; Rozza, Ariane Leite (2019-09-04). „Gastroprotective effect of limonene in rats: Influence on oxidative stress, inflammation and gene expression”. Phytomedicine (на језику: енглески). 53: 37—42. PMID 30668410. S2CID 58949851. doi:10.1016/j.phymed.2018.09.027. 
  14. ^ „Search results — The Plant List”. www.theplantlist.org (на језику: енглески). Приступљено 14. 4. 2020. 
  15. ^ Blanco MM, Costa CA, Freire AO, Santos JG, Costa M (март 2009). „Neurobehavioral effect of essential oil of Cymbopogon citratus in mice”. Phytomedicine. 16 (2–3): 265—70. PMID 17561386. doi:10.1016/j.phymed.2007.04.007. 
  16. ^ Leite JR, Seabra Mde L, Maluf E, et al. (јул 1986). „Pharmacology of lemongrass (Cymbopogon citratus Stapf). III. Assessment of eventual toxic, hypnotic and anxiolytic effects on humans”. J Ethnopharmacol. 17 (1): 75—83. PMID 2429120. doi:10.1016/0378-8741(86)90074-7. 
  17. ^ Bleasel N, Tate B, Rademaker M (август 2002). „Allergic contact dermatitis following exposure to essential oils”. Australas. J. Dermatol. 43 (3): 211—3. PMID 12121401. doi:10.1046/j.1440-0960.2002.00598.x. 
  18. ^ Greer, John Michael (2016). The New Encyclopedia of the Occult (First изд.). Woodbury, MN: Llewellyn Publications. стр. 500. ISBN 978-1-56718-336-8. 
  19. ^ Yronwode, Catherine (2002). Hoodoo Herb and Root Magic: A Materia Magica of African-American Conjure. Forestville, California: Lucky Mojo Curio Company. стр. 123. ISBN 978-0-9719612-0-3. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди