Цисте пљувачних жлезда

Цисте пљувачних жлезда по пореклу могу бити конгениталне (урођене) и стечене.

Етиологија

Конгениталне цисте настају као последица поремећаја у ембрионалном развоју тзв. дуктогеног система пљувачних жлезда. Стечене цисте могу потицати од великих и малих пљувачних жлезда. Цисте великих пљувачних жлезда настају као последица трауматског одвајања делова паренхима (ткива жлезде) од изводног канала у коме долази до задржавања секрета. Опструкција или облитерација канала због повреде или инфекције, може имати за последицу ретенциону цисту.

Клиничка слика

Цисте малих подслузокожних жлезда су чешће него код великих. Од свих малих пљувачних жлезда цисте се најчешће налазе у усненим жлездама доње усне. Локализују се на прелазу руменог дела према слузници унутрашње површине доње усне. Величина циста је око 1 cm а ређе и више. Циста је покривена истањеном слузокожом кроз коју се види бистри цистични садржај. Садржај цисте је згуснути секрет, боје ћилибара или сламе, развлачи се у нитима, провидан је, а ређе замућен.

Дијагноза и лечење

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике и објективног прегледа.

Лечење цисте великих пљувачних жлезда је хируршко, а састоји се од субтоталног или тоталног уклањања жлезде (паротидектомија) код циста у паротидној жлезди. Цисте подвиличне жлезде се ваде заједно са жлездом. Цисте малих пљувачних жлезда уклањају се ексцизијом (резом) заједно са преосталим ткивом жлезда.

Извори

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).