Црква Криста Краља

Црква Криста Краља је католичка црква и најстарија жупа Београдске надбискупије. Налази се у Крунској улици 23, на Врачару у Београду.

Црква Криста Краља
Основни подаци
Типцрква
Оснивање1924.
ПосвећенХристу Краљу
Архитектура
Стилнеороманика
модерна архитектура
Локација
МестоВрачар, Београд
Држава Србија
Координате44° 48′ 27.347″ N 20° 28′ 2.451″ E / 44.80759639° С; 20.46734750° И / 44.80759639; 20.46734750
Црква Криста Краља на карти Града Београда
Црква Криста Краља
Црква Криста Краља
Црква Криста Краља на карти Града Београда

До 1988. црква Криста Краља била је катедрална црква Београдске надбискупије. Те године надбискупија је добила нову, катедралу Блажене Девице Марије на Врачару.[1]

Историјат уреди

Почеци жупе датирају из друге половине 19. века, 1888. године изграђена је капела светог Ладислава у дворишту данашње цркве, а она данас представља један део цркве Криста Краља.[2] Матичне књиге ове цркве почеле су да се воде још 1845. године, а оне се данас чувају у општини Врачар. Склапање Српског конкордата било је 1914. године, и тада се уредио правни однос католика у Краљевини Србији.[2] Реализацију конкордата онемогућио је Први светски рат.[3] Након завршетка рата и стварањем Краљевине Југославије, имовина је прешла у руке државних власти, капела је уступљена католицима, након чега је формиран одбор за градњу нове цркве у Београду, под руководством Вјекослава Вагнера.[3]

Црква је званично основана 7. децембра 1924. године, када је папа Пије XI именовао нуција Пелегринетија, посветио и инсталирао првог београдско—смедеревског надбискупа у личност фра Ивана Рафаела Родића, дотадашњег апостолоског администратора Баната, у црквици-капели на месту данашње цркве Криста Краља. Зграде су купљене за надбијскупску резиденцију у жупу захтаљујући новчаној помоћи Свете столице и југословенске владе, као и разумевању аустријске владе.[3]

Током 1926. године црква је увећена до данашњих размера, у капели Светог Ладислава дозидан је звоник, споредни улази, набављена су звона, црквене клупе и оргуље. Када је преуређен, овај објекат представљао је једину католичку цркву у Београду и посвећен је Кристу Краљу, 1926. године и од тада носи то име. Прве оргуље и прве у Србији, набављене су и засвирале у цркви 15. децембра 1927. године, а користе се и данас.[3][2]

У Другом светском рату, челници ове цркве су сарађивали са усташама. Иза олтара цркве је пронађена копија извештаја Усташког стожера број 9: Велеможном господину стожерноме, поручнику поглавникове тјелесне бојне, Загреб. Драги стожерниче, храбри усташо! Шаљем ти лист по нашем храбром усташи Звонку уз благослов католчке цркве Криста Краља у нашем будућем Београду. Приповједао ми је Звонко, да су наши храбри усташе, муслимани и католици, побили и поклали србијанске Цигане у Мачви и Шапцу. Звонко ми рече да је он сам својом руком заклао 25 у Мачви, те му зато Католичка црква опрашта све гријехове, и свети отац папа наградиће све храбре хрватске синове, који су ставили под католички мач ове балканске шизматике. Сви католици Хрвати и муслимани, усташе у Београду, учлањени су у нашој тајној усташкој организацију и чекају нестрпљиво анексију Београда, хрватског града, домовини Хрватској. У цијелој циганској Србији разапели смо уходарску мрежу, која ради пуном паром. Заостали Хрвати и муслимани остали су у привидној служби циганске Србије и имаде их приличан број у сваком уреду и по министарствима и осталим бранжама. Навели смо ти и тајне шифре за дописивање. Загреб ће послати упуте, које имају делегати у циганском Београду. Главни стожер ради на томе, да се униште православци на Балкану, на славу Католичке цркве. Сабирамо податке о српским комитама и војводама, јер смо дошли у посјед њихових списа и наређења. Дакле, видиш да хрватска ствар напредује преко Дрине до Ниша и од Ниша до Солуна. Податке смо послали са писмима. Пренио их је број 129. у Земун. Информирај се код главног стожера у Загреб да ли је број 129. уручио све. Новци за Ниш и Крагујевац шаљемо редивно. За дом спреман! Усташки стожер број 9. ПС. Уз лист се прилаже отисак печата Топличког четничког одреда са грбом и потписом отсјеченог са једног списа.[4]

Изглед цркве уреди

Према одредбама Другог ватиканског сабора (1962—1965), црква је реновирана, главни олтар окренут је према народу и постављен је надбускупски трон — седиште с источним грбом надбискупа Букатка, у мозаику и са његовим геслом на старословенском језику.[2] Са обе стране трона цркве налазе се помоћна седишта, а у бочним лађама бочни олтари са табернакулима, постољима и киповима Безгрешне и Светог Јосипа, као и крстионицом. Недуго затим, захваљујући залагању нунција Пелегринетија, уз цркву је дограђена и црквена дворана, која је била поклон папе Пија XI.[5] Све то је изграђено од мермера, којим су до 1,8 m висине обложени и зидови цркве.[3] У апсиди, изнад трона постављен је велики полуовални мозаик Криста Краља, симболи седам светих сакрамената налазе се испред, а Његов мали мозаик изнад улазних врата цркве. На витражним прозорима приказане су главне појединости из живота Исуса, Богородице и цркве, као и верског живота по хришћанству. У десној црквеној ниши светилишта до сакристије је гроб надбискупа Јосипа Ујчића. Пројекат реновирања цркве направио је Аугусто Раноки.[3]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Župa Blažene Djevice Marije – katedrala Beogradske nadbiskupije”. Roman Catholic Archdiocese of Belgrade. 2014. 
  2. ^ а б в г „Crkva Krista Kralja: Najstarija beogradska župa”. danas.rs. 3. 12. 2017. 
  3. ^ а б в г д ђ „Krist Kralj — najstarija beogradska župa”. kc.org.rs. Приступљено 10. 10. 2019. 
  4. ^ Дурковић - Јакшић 1990, стр. 542, 545, 549.
  5. ^ „Црква Криста краља”. tob.rs. Архивирано из оригинала 10. 10. 2019. г. Приступљено 10. 10. 2019. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди