Чабурка

Чабурка (Amanita ovoidea) је једна од највећих врста гљива. Јестива је и уз добру припрему може бити веома укусна. Веома је масивна па је самим тим изразито тешка. Богата је дебелим месом. Медитеранска је врста и спада у род Amanita.

Amanita ovoidea
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Поткласа:	Hymenomycetes
Ред:	Agaricales
Породица:	Amanitaceae
Род:	Amanita
Врста:	A. ovoidea
Биномно име
Amanita ovoidea Bull., Quél (1833)

Клобук

Клобук ове гљиве развија се под земљом, стварајући испупчења, те ако ту раскопамо можемо веома рано затећи покрупне примјерке иако још нерастворене. Они су тада потпуно правилно и глатко заобљено полулоптаст али и кад сазрију ријетко ће се кад поравнати. У младих се и са горње стране могу уз руб видјети, попут вијенца уокруг, сњежнобијеле пахуљице које су њежне као да су од сапунице. Оне могу и са доње стране руба створити зупчасти вез као обруч меког вела од којег ће настати манжетна. Руб није урезан ни исцрткан (осим у старости, и то изнимно), дебео је и заобљен. Кожица је сува, а током влажног времена се сјаји; врло је дебела, но лако се скида. Површина је потпуно глатка и бијела али у неким случајевима може да варира и до кремжућкасте.

Атлас јестивих и отровних печурки

Листићи

Листићи су слободни, густи, дебели, лелујави и широки од 6-12 милиметара. Временом дно постаје мало ружичасто, али остатак гљиве задржава бијелу боју.

Отрусина

Отрусина или другачије отисак спора је бијел.

Стручак

Стручак је од 10-22 cm дужине а од 3-7,5 cm ширине. У овоме је такође рекордер у Аманита. Према доле се постепено шири и прелази у издуљену, попут репе корјенасту булбу. Око те булбе обављена је снажна, дебела врло постојана овојница у облику вреће висока и до 4 cm. Одозго неравно усјечена али слободна. Испод ње као да се назире друга овојница, али од исте оне пјенасто-пахуљасте, попут креме која се налази и по осталим дијеловима стручка. Већ на лаки додир прста оста ће нам бијели трагови те ˝креме˝ на прсту. Ово су остаци распаднутог посебног велума, за разлику од кожнатотврдог, који гради волву и понбекад оставља крпе на клобуку.

Месо

Месо је сочно, једро, сњежнобијело, не мијења боју а клобук је дебео и више од 2 цениметра. Укус благ, мирис рапханоидан(између репе и хрена). Приликом кварења има мирис поквареног телећег меса.

Микроскопија

Споре hyalidne, amyloidne, elipsoidne, по литератури 10-12/6,5-7,5 ми, у нас већином 8-9,5/6 ми, односно 9,5-11/6,5-7 ми у унутрашњости.

Станиште и распрострањеност

Ово је медитеранска врста која спада међу најћешће и најраспрострањеније гљиве из рода Amanita. Налази се од Словенског приморја до наших јужних граница, посвуда у медитеранском појасу и по отоцима – и уз храстове и уз борове – али продире и доста дубоко у копно, све до Долењског и до Борачког језера крај Коњица. Расте на отворенијим мјестима, често у великим колонијама.

Јестивост

Ко у гљива воли мирис репе, тај веома хвали ову. У сваком случају, издашна је. Најбоља је пржена или на жару. У Копру је тржишна гљива. У Конавалима, гдје се једу само двије врсте гљива, једе се и она али под именом чабурка. Опрез од замјене с бијелом пупавком!

Сличне врсте

С обзиром на величину, масивност, бијелу боју и облик, могла би се поткрасти једино Гилбертова повојњача. Она нема кремасто мек прстен, него опнаст и постојан, те цилиндричне споре. Досада је нађена само у прољеће. Она је јестива.

Литература

• Ključ za gljive; Ivan Vocht; ITRO"Naprijed"; Zagreb 1986.