Чандра Шекар
Чандра Шекар (17. април 1927 – 8. јул 2007) био је индијски политичар. Он је служио као 8. премијер Индије, између 10. новембра 1990. и 21. јуна 1991. Био је на челу мањинске владе отцепљене фракције партије Џаната дал, уз подршку Индијског националног конгреса.[1] Био је први премијер Индије који никада пре доласка на дужност није био функционер у влади.[2]
| Чандра Шекар | |
|---|---|
 | |
| 8. премијер Индије | |
| На дужности 10. новембар 1990. — 21. јун 1991. | |
| Председник | Рамасвами Венкатараман |
| Заменик | Чаудхари Деви Лал |
| Претходник | В. П. Синг |
| Наследник | Нарасима Рао |
| Личне информације | |
| Рођење | 17. април 1927. Ибрахимпати, Балија, Уједињене провинције, Британска Индија (данас Утар Прадеш, Индија) |
| Смрт | 8. јул 2007. (80 год.) Њу Делхи, Индија |
| Супружник | Дуџа Цеви |
| Деца | 2 |
| Алма матер | Универзитет у Алахабаду |
| Потпис |  |
Његова влада је углавном виђена као „марионетска”[3][4] и привремена, а формирана је са најмање посланика у Лок сабхи.[5][6] Његова влада није успела да донесе буџет[7] у кључно време када је агенција Мудиз смањила рејтинг Индије, а након неизгласавања буџета, рејтинг је додатно пао, а глобалне кредитне агенције су обориле рејтинг Индије испод инвестиционог нивоа, што је држави онемогућило да добије макар и краткорочне кредите, а како влада није могла да се обавеже да ће спровести реформе, Светска банка и ММФ су прекинули своју подршку Индији. Шекар је морао да одобри залагање злата како би избегао банкрот, а ова мера је била предмет посебне критике, јер је тајно спроведена за време избора.[8][9][10] Економска криза у Индији 1991. и атентат на Раџива Гандија су његову владу гурнули у кризу. Међутим, према тадашњем министру трговине Субраманијану Свамију, министар финансија Јашвант Синха је заложио златне резерве а да није обавестио Министарство трговине.[11] Са друге стране, давање дозволе да амерички авиони допуњавају гориво на индијским аеродромима током Заливског рата је поправило премијеров имиџ на западу.[11][12]
Премијерски мандат уреди
Чандра Шекар је био премијер седам месеци, што је други најкраћи мандат после Чарана Синга. Министар трговине Субраманијан Свами је помогао формирање ове владе уз подршку Индијског националног конгреса.[11] Он је такође био надлежан за порфеље одбране и унутрашњих послова у овом периоду. Међутим, ова влада није успела да донесе буџет јер је 6. марта 1991. Конгрес повукао своју подршку током припреме буџета.[13] Услед тога, Чандра Шекар је је поднео оставку на место премијера након 15 дана, 21. јуна.[14]
Манмохан Синг је био његов економски саветник.[15] Субраманијан Свами је заједно са Манмоханом Сингом и Монтеком Сингом Ахлувалиом припремио низ докумената о економској либерализацији, али ови документи нису изгласани у парламенту јер је Конгрес повукао своју подршку.[16]
Након премијерског мандата уреди
Након што је предао дужност премијера Нарасими Рау, Чандра Шекаров политички значај је опао, али је успео да задржи посланички мандат у Лок сабхи још дуги низ година.
Референце уреди
- ^ „Rival of Singh Becomes India Premier”. Sanjoy Hazarika. The New York Times. 10. 11. 1990. Приступљено 20. 12. 2018.
- ^ „Socialist Is Installed as India's Eleventh Prime Minister”. Sanjoy Hazarika. The New York Times. 11. 11. 1990. Приступљено 20. 12. 2018.
- ^ The Working Class. Centre of Indian Trade Unions. 1990. стр. 86. Приступљено 20. 12. 2018.
- ^ Puppet on a String. Far Eastern Economic Review. октобар 1990. стр. 6.
- ^ „Chandra Shekhar exploits fears, weaknesses of Congress(I) and Janata Dal(S)”. Inderjit Badhwar,.Prabhu Chawla. India Today. 15. 12. 1990. Приступљено 20. 12. 2018.
- ^ The Interim Man. The Economist. 1990. стр. 42.
- ^ „1991, the untold story”. Yashwant Sinha. The Hindu. 29. 7. 2016. Приступљено 21. 12. 2018.
- ^ „How the economy found its feet”. Deepak Nayar. The Hindu. 18. 10. 2016. Приступљено 21. 12. 2018.
- ^ „In fact: How govts pledged gold to pull economy back from the brink”. Shaji Vikraman. The Indian Express. 5. 4. 2017. Приступљено 21. 12. 2018.
- ^ Stuart Corbridge; John Harriss (28. 5. 2013). Reinventing India: Liberalization, Hindu Nationalism and Popular Democracy. Wiley. стр. 144—. ISBN 978-0-7456-6604-4. Приступљено 20. 12. 2018.
- ^ а б в „Welcome to www.Janata Party.org”. 16. 12. 2008. Архивирано из оригинала 16. 12. 2008. г. Приступљено 24. 12. 2021.
- ^ Crossette, Barbara; Times, Special To the New York (13. 11. 1990). „Man in The News; India's Freewheeling Leader: Chandra Shekhar”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 26. 12. 2021.
- ^ „Chandra Shekhar | prime minister of India”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 30. 8. 2019.
- ^ „Chandra Shekhar critical”. The Hindu. 8. 7. 2007. Приступљено 11. 12. 2014.
- ^ „Manmohan Singh”. Business Standard India. Приступљено 26. 12. 2021.
- ^ BACKSTAGE: The Story behind India's High Growth Years. Rupa Publications. 2020. стр. 119—120. ISBN 978-93-5333-821-3.
Даља литература уреди
- Khare, Harish (9. 7. 2007). „The quintessential Congressman”. The Hindu. Приступљено 11. 12. 2014.
- Chand, Attar (1991). The Long March: Profile of Prime Minister Chandra Shekhar. Mittal Publications. ISBN 978-8-17099-272-1.
- "The State As Charade: V.P. Singh, Chandr Shekhar and the Rest" by Arun Shourie, Publisher: South Asia Books
