Чарлс Рајт Милс
Чарлс Рајт Милс (енгл. Charles Wright Mills; 28. август 1916 — 20. март 1962) био је амерички социолог и професор социологије, који је, поред Ханса Х. Герта, популаризовао теорије Макса Вебера у Сједињеним Америчким Државама. Милс је запамћен по књигама "Елита власти", "Бели оковратник" и "Социолошка имагинација".
| Чарлс Рајт Милс | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 28. август 1916. |
| Место рођења | Вејко, САД |
| Датум смрти | 20. март 1962. (45 год.) |
| Место смрти | Њујорк, САД |
| Научни рад | |
| Поље | социологија |
| Званични веб-сајт | |
| www | |
Милса је посебно занимала одговорност и улога интелектуалаца након Другог светског рата, и промовисао је идеју да научници не би требало да буду само незаинтересовани посматрачи, већ би требало да утврде своју друштвену одговорност. Био је забринут за етику својих колега социолога, сматрајући да често не успевају да утврде морално вођство, чиме предају своју друштвену одговорност људима неквалификованим за преузимање водећих позиција.
Биографија
уредиДетињство и образовање (1916—1934)
уредиЧарлс Рајт Милс рођен је у граду Вејко у америчкој савезној држави Тексас 28. августа 1916. године, и остао је у Тексасу до своје 23. године.[1] Његов отац Чарлс је радио као продавац осигурања, док је његова мајка Френсис остајала код куће као домаћица.[1][2] Његова породица се стално селила током његовог одрастања, што је за резултат имало то да он води релативно изолован живот са мало трајних веза.[3] Милс је завршио Средњу техничку школу у Даласу 1934. године.[4]
Године студирања (1935—1942)
уредиМилс је првобитно похађао Универзитет A&M у Тексасу, али је одустао након прве године и затим дипломирао социологију и магистрирао филозофију на Универзитету у Остину у Тексасу 1939. До тренутка кад је дипломирао, његови радови су били објављивани у два водећа социолошка журнала.[5] Док је студирао, упознао је своју прву жену, Дороти Хелен Смит, и оженио се њом 1937 године. Развели су се 1940, па опет венчали 1941, а њихова ћерка Памела рођена је 1943. године.[1] Милс је докторирао социологију на Универзитету у Висконсину 1942. године.[1] Након тога напушта Висконсин јер је постављен за прoфесора социологије на Универзитету у Мериленду.
Рана каријера (1942—1956)
уредиДок је радио као професор на универзитету у Мериленду до 1945. године, Милсова заинтересованост и умешаност у америчку политику је расла. Постао је пријатељ са тројицом историчара са којима је сарађивао у овом периоду Другог светског рата на многим темама, а резултат тога било је то што је сваки од њих писао о многим савременим проблемима рата и њиховим утицајем на америчко друштво.[1] Милс се 1945. сели у Њујорк, уједно се раздвајајући од своје жене, од које се развео 1947. У Њујорку је добио позицију сарадника у истраживању на Универзитету Колумбија. Током тог времена написао је и своју књигу "Бели оковратник", која је коначно објављена 1951.
Милс се 1947. оженио својом другом женом, са којом је 1955. добио ћерку. Након семестра предавања на Универзитету у Чикагу 1949, Милс се враћа на Универзитет Колумбија, где је први пут унапређен 1950, а други 1951.[6] Милс се са породицом преселио у Копенхаген 1956-57, како би тамо радио као професор, али се након развода 1957. назад враћа сам.[7]
Старост и смрт (1958—1962)
уредиМилс се оженио својом трећом женом и настанио у Округу Рокланд у Њујорку 1959, а њихов син се родио 1960. године.[7] У августу 1960. године провео је неко време на Куби, где је интервјуисао Фидела Кастра, који је признао да је читао Милсову књигу "Елита моћи".[7]
Милс је описиван као човек у журби, и поред његове убрзане природе, он је у великој мери познат по својој борбености. И његов приватни живот, са три брака, са по дететом из сваког, и неколико афера, и његов професионални живот, у којем је изазивао и критиковао многе од својих професора и сарадника, свакако се могу окарактерисати као "бурни".
У једној од Милсових биографија, написаној од стране Луиса Хоровица, аутор пише о Милсовој свести о својој болести срца и спекулише да је то утицало на то како је живео. Милс је описиван као неко ко је радио брзо, али ефикасно. То је можда резултат његове свести о томе да неће дуго живети због стања својег срца.[8] Милс је доживео 4 срчана удара током живота, и од четвртог је умро 20. марта 1962. године.[9]
Умни рад
уредиКњижевна дела
уредиНајзначајнија су три дела – "Бели оковратници: америчке средње класе", потом "Нови људи моћи: америчке радничке вође", и "Елита моћи", његово најпознатије дело.
"Бели оковратници: америчке средње класе" (1951)
уредиОво дело је студија америчке средње класе, које објашњава настанак "нове класе" - "белих оковратника". Категорија отуђења је главна теоријска основа Милсове анализе »белих оковратника«, који су у суштини модерни робови великих корпорацијских система јер запошљавањем продају не само своју радну способност него и своју личност, губе све индивидуалне одлике независности, у вечитом су страху од губитка посла па брижљиво и беспоговорно обављају рутинске послове у »тиму експерата« и тако у класну структуру савремене Америке уносе низ нових психолошких особина попут апсолутне послушности вишим хијерархијским круговима корпорације и друштва, себичности, улагивања шефовима, цинкарења другог да би му се преотело радно место или добила повишица и сл.[10]
"Нови људи моћи: америчке радничке вође" (1948)
уредиЗакључак овог дела је да се рад одрекао своје традиционалне улоге и помирио са животом унутар капиталистичког система.
"Елита моћи" (1956)
уредиМилс у овом делу описује везе између политичких, војних и економских елита, напомињући да деле заједнички поглед на свет- да моћ почива у централизацији власти у оквиру елита друштва.
Критика америчког друштва
уредиЧарлс Рајт Милс представља, ван сваке сумње, најзанимљивију фигуру у америчкој социолошкој мисли XX века. Изразито левичарског опредељења, подвргао је оштрој критици целокупно америчко друштво на начин који је одударао од ставова дотадашњих критичара. Стога је на себе још за живота навукао гнев својих академских колега, а и шире америчке јавности.
Милс је себе сматрао не само научником него и хуманистом. Веровао је да се главна мисија науке, па у том смислу и социологије, састоји у томе да служи људима и бори се против разних облика друштвене неправде. Социологија – говорио је Милс – има ослободилачку функцију за човека, она мора да лечи људске тегобе, а не само да их објашњава. Иако, по сопственим речима, није био марксиста, ценио је Марксов метод анализе капиталистичког друштва XIX века сматрајући да ниједан озбиљан социолог који истражује савремено буржоаско друштво не може да пренебрегне значај Марксових научних домета. Полазећи од таквих начела Рајт Милс је свакако највећи критички аналитичар капитализма XX века, тачније америчког капитализма као његове најизразитије и највише развијене форме. Суштину Милсових истраживања чини критичка анализа средњих слојева и америчке елите.
Милс је сматрао да савремено америчко друштво никако није демократско, јер је хладна рационалност корпорације чак и од ванредно добро плаћеног службеника направила човека који престаје да размишља својом главом (»ведро расположени робот«) а пораст техничког и материјалног обиља допринео је да економска рационалност више није била инструмент проширења човекове слободе. Рађа се – писао је Милс – нови тип рационалности без ума који постаје карактеристика цивилизације масовне производње, масовне потрошње, масовне културе и масовне доколице (цвета индустрија забаве коју Милс с правом назива опаком индустријом заглупљивања).
Из свега реченог амерички капитализам, по Милсу, јесте идејно дезоријентисано друштво и дубоко морално расточено. Милс га назива друштвом организоване неодговорности желећи да укаже на растући јаз између огромне моћи елите и потпуне беспомоћности масе.
Чарлс Рајт Милс је у значајној мери узбуркао социолошку академску јавност својом појавом. Исто тако, у значајној мери је оплеменио америчку традиционалну и тврдокорну социологију дубоко хуманистичким принципима. Милс је својим целокупним делом извршио огроман утицај на генерацију младих Американца која је одрастала током шездесетих година када се формира нова левица. Отпори Вијетнамском рату растерују опасну жабокречину устајалог грађанског друштва самодовољности и благостања. Иако покрети младих против рата и америчке хегемоније, али и друштвене хипокризије према којој су врлине јавне а пороци тајни, нису директно инспирисани Милсом и његовим делом, ипак су одјеци тога дела допрли до свести америчке омладине тог времена. Такође, Милс је изванредно показао милитаристичку природу америчког капитализма.[10]
Награда "Чарлс Рајт Милс"
уредиДруштво за проучавање социјалних проблема (енгл. The Society for the Study of Social Problems) установило је награду "Чарлс Рајт Милс" 1964. године за књигу која "на најбољи начин осликава изузетно истраживање у области друштвених наука и велико разумевање појединца и друштва у оквиру традиције истакнутог социолога Чарлса Рајта Милса".
Неки од добитника награде "Чарлс Рајт Милс"
уреди| Година | Име добитника | Назив књиге |
|---|---|---|
| 2014 | Laurence Ralph | Renegade Dreams: Living Through Injury in Gangland Chicago |
| 2013 | Nancy DiTomaso | The American Non-Dilemma: Racial Inequality Without Racism |
| 2012 | Cybelle Fox | Three Worlds of Relief: Race, Immigration, and the American Welfare State from the Progressive Era to the New Deal |
| 2011 | Shamus Rahman Khan | Privilege: The Making of an Adolescent Elite at St. Paul’s School |
| 2010 | Mark Hunter | Love in the Time of AIDS: Inequality, Gender, and Rights in South Africa |
| 2009 | Mario Luis Small | Unanticipated Gains: Origins of Network Inequality in Everyday Life |
Референце
уреди- ^ а б в г д Mills 2000
- ^ Ritzer 2011, стр. 215–217
- ^ Crossman, Ashley. „C. Wright Mills”. The New York Times Company. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 4. 10. 2012.
- ^ Short biography of C. Wright Mills published in the Dictionary of Modern American Philosophers in 3 volumes by Thoemmes Press, Bristol, UK, 2004
- ^ Horowitz 1985, стр. 40.
- ^ Geary, Daniel (2009). Radical ambition: C. Wright Mills, the left and American social thought. ISBN 978-0-520-25836-5. „In early 1946, he was appointed assistant professor at Columbia College”
- ^ а б в Mills 2000, стр. 312
- ^ Horowitz, Irving L. (1983). C. Wright Mills: An American Utopian. New York: Free Press. стр. 81.
- ^ edited; Sica, with introductions by Alan (2005). Social thought : from the Enlightenment to the present. Boston: Pearson/Allyn and Bacon. ISBN 978-0-205-39437-1.
- ^ а б Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja
Литература
уреди- edited; Sica, with introductions by Alan (2005). Social thought : from the Enlightenment to the present. Boston: Pearson/Allyn and Bacon. ISBN 978-0-205-39437-1.
- Ritzer, George (2011). Sociological Theory. New York, NY: McGraw Hill. стр. 215—217. ISBN 9780078111679.
- Aptheker, Herbert (1960). The World of C. Wright Mills. New York: Marzani and Munsell. OCLC 244597.
- Aronowitz, Stanley (2006), „A Mills Revival?”, Ур.: Bronner, Stephen Eric; Thompson, Michael J., The logos reader: rational radicalism and the future of politics, Lexington: University Press of Kentucky, стр. 117—140, ISBN 9780813191485. Available online. Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2009)
- Aronowitz, Stanley (2012). Taking it Big: C. Wright Mills and the Making of Political Intellectuals. New York: Columbia University Press. ISBN 9780231135405.
- Domhoff, G. William (новембар 2006). „Review: Mills's The Power Elite 50 Years Later”. Contemporary Sociology. 35 (6): 547—550. JSTOR /30045989. doi:10.1177/009430610603500602. Full text.
- Dowd, Douglas F. (зима 1964). „On Veblen, Mills... and the decline of criticism”. Dissent. University of Pennsylvania Press. 11 (1): 29—38.
- Eldridge, John E.T. (1983). C. Wright Mills. Key Sociologists Series. Chichester West Sussex London New York: E. Horwood Tavistock Publications. ISBN 9780853125341.
- Geary, Daniel (2009). Radical ambition: C. Wright Mills, the left, and American social thought. Berkeley: University of California Press. ISBN 9780520258365. „In early 1946, he was appointed assistant professor at Columbia College”
- Geary, Daniel (2008). „'Becoming International Again': C. Wright Mills and the Emergence of a Global New Left”. Journal of American History. 95 (3): 710—736. JSTOR 27694377. doi:10.2307/27694377.
- Horowitz, Irving Louis (1983). C. Wright Mills: an American utopian. New York: Free Press. ISBN 9780029149706.
- Hayden, Tom (2006). Radical nomad: C. Wright Mills and his times. Boulder, Colorado: Paradigm Publishers. ISBN 9781594512025. With contemporary reflections by Stanley Aronowitz, Richard Flacks, and Charles Lemert
- Kerr, Keith (2009). Postmodern cowboy: C. Wright Mills and a new 21st century sociology. East Boulder, Colorado: Paradigm Publishers. ISBN 9781594515798.
- Landau, Saul (пролеће 1963). „C. Wright Mills — The Last Six Months”. Root and Branch. Root and Branch Press. 2: 2—15.
- Mattson, Kevin (2002). Intellectuals in action: the origins of the new left and radical liberalism, 1945-1970. University Park: Pennsylvania State University Press. ISBN 9780271022062.
- Milliband, Ralph. "C. Wright Mills," New Left Review, whole no. 15 (May–June 1962), pp. 15–20.
- Muste, A.J.; Howe, Irving (пролеће 1959). „C. Wright Mills' Program: Two Views”. Dissent. University of Pennsylvania Press. 6 (2): 189—196.
- Swados, Harvey (зима 1963). „C. Wright Mills: A Personal Memoir”. Dissent. University of Pennsylvania Press. 10 (1): 35—42.
- Thompson, E.P. (1979). „C. Wright Mills: The Responsible Craftsman”. Radical America. Students for a Democratic Society. 13 (4): 60—73. Pdf of magazine.
- Tilman, Rick (1984). C. Wright Mills: a native radical and his American intellectual roots. University Park, Pennsylvania: Pennsylvania State University Press. ISBN 9780271003603.
- Treviño, A. Javier (2012). The social thought of C. Wright Mills. Thousand Oaks, California: Pine Forge Press. ISBN 9781412993937.
- Frauley, Jon, ур. (2015). C. Wright Mills and the criminological imagination: prospects for creative inquiry. Farnham, Surrey: Ashgate Publishing. ISBN 9781472414755.
- Mills, C. Wright (2000). Mills, Kathryn; Mills, Pamela, ур. C. Wright Mills: Letters and Autobiographical Writings. Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press. ISBN 9780520211063.
Спољашње везе
уреди
- Званични веб-сајт
- C.Wright Mills-The Power Elite[мртва веза]}-
- Frank Elwell's page at Rogers State
- An interview with Mills's daughters, Kathryn and Pamela Архивирано на сајту Wayback Machine (17. април 2008)
- C. Wright Mills and Radical Sociology-Joseph A. Scimecca
- Mills-On Intellectual Craftsmanship
- Contemporary C. Wright Mills
- C.W. Mills, Structure of Power in American Society, British Journal of Sociology, Vol.9, No.1 1958
- A Mills Revival? Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2009)
- C. Wright Mills, The Causes of World War Three Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2011)
- „Letter to the New Left”. New Left Review. New Left Review. I (5). September—October 1960. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) Full text. - Sociology-Congress in Köln 2000 workshop: C. Wright Mills and his Power Elite: Actuality today?
- John D Brewer, C. Wright Mills, the LSE and the sociological imagination [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2018)
- Daniel Geary (2009). Radical Ambition. C. Wright Mills, the Left, and American Social Thought. University of California Press. Chapter 6 [2]
- Daniel Geary in C.S.Soong's radio program Against the Grain (KPFA 94,1 MHz) on C. Wright Mills [3]
