Челични алхемичар (ТВ серија)

Челични алхемичар (јап. 鋼の錬金術師, Hagane no Renkinjutsushi, енгл. Fullmetal Alchemist) јапанска је аниме серија и делимична адаптација истоимене манге коју је написала и илустровала Хирому Аракава. Настала у продукцији студија Bones, Mainichi Broadcasting System (MBS), и Aniplex, серија је имала 51 епизоду и емитовала се у Јапану од октобра 2003, до октобра 2004. године.

Челични Алхемичар
Један од постера серије
鋼の錬金術師
(Hagane no Renkinjutsushi)
Жанр
ТВ аниме
Режисер Сеиђи Мизушима
Продуцент
  • Масахико Монами
  • Хиро Марујама
  • Рјо Ојама
Сценариста Шо Аикава
Композитор Мићиру Ошима
Студио Bones
Мрежа Јапан JNN (MBS, TBS)
Србија Хепи ТВ
Премијерно приказивање 4. октобар 2003.2. октобар 2004.
Епизоде 51 (списак епизода)
Аниме филм
Оригинална видео анимација
Fullmetal Alchemist: Premium Collection
Режисер Сеиђи Мизушима
Композитор Мићиру Ошима
Студио Bones
Датум издавања 29. март 2006.
Трајање 1-6 минута
Епизоде 4
Портал Стрип

Као и у манги, серија прати Едварда и Алфонса Елрика, браћу која су неуспешно покушала да врате своју мајку у живот и као последицу тога изгубили делове тела. Аракава је затражила да анимациони студио осмисли сопствени крај јер је још увек радила на манги. Аниме је због тога након двадесетак епизода почео да се одваја од манге. Серија је имала наставак у виду филма који је изашао 2005. године. Неколико година касније, 2009, изашла је друга адаптација, „Челични алхемичар: Братство,“ која прати мангу.

Радња уреди

 УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Прва половина серије покрива првих седам томова манге. Прича добија оригинални тон након што Мејз Хјуз умре.[4] Данте је главни антагониста ове адаптације. Она је бесмртна захваљујући Камену мудрости; користи га да пребаци своју душу у млађа тела. Хоенхајм, отац браће Елрик и Дантеов бивши љубавник, је такође бесмртан, али га изједа кривица јер зна да се Камен мудрости прави од људских живота. Стога, он је престао да прави Камен и напустио Данте. Желећи да остане бесмртна, али бојећи се последица прављења Камена, она користи хомункулусе и подстиче браћу Елрик да га направе уместо ње.

Скар жртвује себе и 7000 војника да створи Камен мудрости, припајајући га за Алфонсов оклоп. Едвард одлази да га спаси, али га убија хомункулус Енви. Међутим, Алфонс користи Камен мудрости да га оживи, али у процесу нестаје заједно са Енвијем. Данте користи прилику да побегне, али је убија хомункулус Глатони. Едвард опет ризикује свој живот да врати Алфонса, али завршава у „нашем“ свету, у Минхену за време Другог светског рата. Алфонс као резултат тога добија своје оригинално тело назад, али у „њиховом“ свету. Како би се вратио брату, Едвард ради са инжињерима на ракети. Прича се завршава у наставку-филму, „Освајач Шамбале“. Друштво Туле је заинтересовано за Едвардов план, верујући да је „његов“ свет Шамбала. Завршавају у Аместрису и нападају га, али их браћа Елрик заустављају.

Продукција уреди

Док је прва аниме адаптација била у продукцији, Аракава је дозволила студију да ради независно од ње и да смисли свој крај. Желела је још времена да ради на манги, и било јој је драже да аниме има другачији крај. Свиделе су јој се идеје аниме студија и била је фасцинирана колико се порекло хомункулуса разликовало од манге.[4] Иако није надгледала целу продукцију, Аракава је помагала студију са причом (детаљи о томе се могу видети у бонус садржају осмог тома манге). Рекла им је шта планира за крај манге, и помогла им је да смисле свој. Пошто је помагала аниме студију око продукције, није могла да посвети пуно времена илустровању насловних страна манге.[5]

Емитовање и дистрибуција уреди

Серија је настала у продукцији студија Bones и копродукцији студија Mainichi Broadcasting System и Aniplex. Режију је радио Сеиђи Мизушима, сценарио Шо Акава, а дизајн ликова радио је Јошијуки Ито. Серија је имала 51 епизоду, које су се у Јапану емитовиале од октобра 2003, до октобра 2004. године на каналима MBS, TBS, и Animax, са процентом гледаности од 6.8.[6][7][8][9] Аракава је помогла студију око света „Челичног алхемичара,“ али није писала сценарио.[10] Aniplex је продавао серију на сету од 13 ДВД-јева у периоду од 17. децембра- 2003, до 26. јануара 2005. године.[8][11] Од јануара 2009. године, студио Bones је продавао „архивски ДВД сет“ који је имао све епизоде, филм, музику и водиче.[12]

Енглеску синхронизацију радио је студио Funimation. У Америци се од 6. новембра 2004. године пуштала на каналу Adult Swim.[13] У Канади се емитовала од 3. марта 2006. године на каналу YTV,[14] а у Уједињеном Краљевству на каналима Rapture TV и AnimeCentral.[15][16] Канал Animax Asia је пуштао серију на Филипинима, у Индији и на подручју јужне Азије.[17][18][19]

Funimation је продавао ДВД сетове у периоду од 8. фебруара 2005, до 12. септембра 2006. године.[20][21] ДВД-ијеви су опет продавани 2009. и 2010. године.[22] У Енглеској, лиценцу за ове сетове је држао MVM Films, али је Funimation касније предао лиценцу компанији Revelation Films.[23][24] Компанија Anime Limited тренутно држи лиценцу у Енглеској, како за обичне, тако и за екслузивне ДВД сетове. Енглеска је требало да има сопствено ДВД издање, али је тај план од 2017. године на паузи. У Аустралији и Новом Зеланду, ДВД-јеве је продавала компанија Madman Entertainment.[25][26]

Серија је имала пет Оригиналних видео анимација. ДВД са овим специјалима је продаван у издању из 2006. године, званом Fullmetal Alchemist: Premium Collection.[11] Компанија Funimation је 2008. године синхронизовала то издање на енглески језик.[27] Синхронизовани ДВД-јеви су се продавали од 4. августа 2009. године.[28]

У Србији, прва адаптација се емитовала на каналу Хепи ТВ, између 2009-2010. године.[29] Серија није била синхронизована, већ титлована и покривала је све епизоде.

Филм уреди

Серија је имала наставак у облику филма званог Fullmetal Alchemist the Movie: Conqueror of Shamballa („Челични алхемичар: Освајач Шамбале“). Филм је пуштен у јапанске биоскопе 23. јула 2005. године[30] и прати Едвардове напоре да се из „нашег“ света врати у „свој“ где му је брат. Funimation је продавао овај филм на ДВД-ју од 12. септмебра 2006. године.[31] Филм је код нас такође преведен; премијерно се приказивао на фестивалу Јапанизам 28. марта 2010. године.[32]

Музика уреди

Музику прве адаптације компоновала је Мићиру Ошима.[33] Уводну шпицу првих 13 епизода радио је бенд Porno Graffitti (песма: Melissa). Ова песма користила се и за одјавну шпицу у првој епизоди,[34] док је певачица Нана Китаде одрадила одјавну шпицу за епизоде 2-13 (песма: Indelible Sin). Уводну шпицу за епизоде 14-25 радио је бенд L'Arc~en~Ciel (песма: READY STEADY GO), а одјавну бенд YeLLOW Generation (песма: To the Other Side of the Door). За епзиоде 26-41, уводну шпицу радио је бенд Cool Joke (песма: UNDO), а одјавну певачица Кристал Кеј (песма: Motherland). Уводну шпицу за епизоде 42-51 радио је бенд Asian Kung-fu Generation (песма: Rewrite), а одјавну певачица Sowelu (песма: I Will).[35]

Прва музичка колекција је у Јапану објављена 24. марта 2004. године. Колекција има 33 композиције, укључујући и уводне и одјавне шпице.[36] Једна од песама из серије, руска песма „Браћа,“ је добила енглеску адаптацију (са Едвардовим енглеским гласовним глумцем, Виком Мињоном, као главним вокалом), премда незванично. Друга музичка колекција је објављена 15. децембра 2004. године и има тридесет композиција.[37] Трећа колекција је објављена 18. маја 2005. године и има 27 композиција.[38]

Четрнаестог октобра 2004, и 21. децембра 2005. године, објављене су још две колекције: Fullmetal Alchemist: Complete Best и Fullmetal Alchemist Hagaren Song File (Best Compilation). ДВД са бонус садржајем, еклузиван само за Америку, имао је музички видео за песму Indelible Sin, певачице Нане Китаде.[11][39] Fullmetal Alchemist The Movie Conqueror Of Shamballa OST, колекција песама из филма, објављена је 20. јула 2005. године.[11] Децембра 2004. године, у Токију и Осаки, одржан је концерт под називом Tales of Another Festival. ДВД концерта, назван Fullmetal Alchemist Festival—Tales of Another, пуштен је на тржиште 27. априла 2005. године.[11]

Остало уреди

Серија је произвела три књиге са илустрацијама, односно артбука, под називом The Art of Fullmetal Alchemist: The Anime. Само је једну компанија Viz Media превела на енглески језик.[40] Артбук друге адаптације, Fullmetal Alchemist Official Drawing Collection, такође је објављен у новемру 2010. године.[41]

Серија је произвела и пет фан антологија, односно фанбукова, под називом TV Anime Fullmetal Alchemist Official Fanbooks. Сваки фанбук садржи информације о серији и интервјуе са особљем.[42]

Пријем уреди

Прва аниме адаптација „Челичног алхемичара“ је у Јапану имала проценат гледаности од 6.8.[9] Јапанска телевизијска станица TV Asahi је 2005. године направила „Топ 100“ онлајн анкету, како за подручје Јапана, тако и за интернационалну публику. „Челични алхемичар“ је на јапанском делу анкете заузео прво место, а на светском двадесето.[43][44] Телевизијска станица је поновила анкету следеће године где је серија опет заузела прво место.[45]

Серија је на америчком такмичењу Anime Awards победила у категоријама за „Дугу серију,“ „Најбоље ликове,“ „Најбољи дизајн ДВД омота,“ „Најбољу шпицу“ (због песме Rewrite, бенда Asian Kung-Fu Generation) и „Најбољег глумца“ (због Вика Мињоне који позајмљује Едварду глас у енглеској синхронизацији). Филм је такође био номинован.[46] Серија је победила у већини анкета на 26. годишњем такмичењу Annual Animage Readers' Polls. Била је прва у категорији за „Омиљену аниме серију,“ „Омиљену епизоду“ (због седме епизоде), „Омиљеног мушког лика“ (Едвард Елрик), „Омиљеног женског лика“ (Риза Хокај), „Омиљену шпицу“ (Melissa, бенда Porno Graffitti) и „Омиљеног гласовног глумца/глумицу“ (Роми Парк, Едвардов глас у јапанској верзији).[47] На такмичењу за Tokyo Anime Awards, серија је победила у категоријама за „Анимацију године“ (због филма), „Најбољу оригиналну причу“ (Хирому Аракава), и „Најбољу музику“ (Мићиру Ошима).[33] На такмичењу из 2006. компаније About.com, серија је победила у категоријама за „Најбољу нову аниме серију“ и „Најбољу анимацију“.[48][49]

IGN је на свом сајту доделио првој адаптацији 95. место на листи најбољих аниме серија, уз коментар да серија није само пуна акције, већ се бави дубокоумним темама. Рекли су такође да је „више од обичне аниме серије“ и „и моћна недељна драма“.[50] Адаптација се појавила и на њиховој листи за аниме серије које заслужују да постану играни филм.[51] Критичари су похвалили дизајн и препознатљивост ликова.[52] Семјуел Арбогаст (Theanime.org) је рекао да су га нервирале флешбек сцене.[53] Лори Ланкастер (Mania Entertainment) је рекла да је прича дивна, пишући: „то је микс трагичне приче о одрастању и Одисеје“. Ракла је још да: „има довољно и акције и драме. Овај аниме ће вероватно постати класик.“[52]

Серија је имала и неке негативне рецензије. Марија Лин (animefringe.com) је изјавила да је серија „окована... превеликом сентименталношћу“. Критиковала је крај серије, рекавши: „ликови се уопште нису променили. Ништа није откривено. Серија је покушавала да нас убеди да браћа Елрик учи нешто на свом путовању, али то није истина јер упорно понављају исте грешке без... промене идеала. Игнорисали су поуку војника и то што је прихватио да је изгубио ногу.“[54]

Разноврсност музике је добро прошла међу гледаоцима.[55] Компанија DVDvisionjapan је изјавила да су уводне и одјавне шпице најбоље композиције у серији.[56]

Референце уреди

  1. ^ Ellingwood, Holly (8. 3. 2009). „Fullmetal Alchemist The Complete First Season”. activeAnime. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2021. 
  2. ^ Macdonald, Christopher (31. 1. 2009). „Funimation Adds Fullmetal Alchemist Premium Collection OVA”. Anime News Network. Приступљено 28. 6. 2017. 
  3. ^ Loveridge, Lynzee (26. 3. 2016). „6 Steampunk Anime to Whet Your Whistle - The List”. Anime News Network. Приступљено 30. 4. 2020. 
  4. ^ а б „Equivalent Change”. Newtype USA. A.D. Vision. јануар 2006. 
  5. ^ Arakawa, Hiromu (2005). 鋼の錬金術師 パーフェクトガイドブック 2. Square Enix. стр. 168—172. ISBN 978-4-7575-1426-3. 
  6. ^ „Fullmetal Alchemist”. Sony. Архивирано из оригинала 5. 4. 2009. г. Приступљено 6. 4. 2009. 
  7. ^ „鋼の錬金術師”. Bones. Архивирано из оригинала 25. 12. 2009. г. Приступљено 7. 4. 2009. 
  8. ^ а б „History of Hagaren” (на језику: јапански). Aniplex. Архивирано из оригинала 15. 4. 2009. г. Приступљено 15. 4. 2008. 
  9. ^ а б „2007 profile” (PDF). Square Enix. октобар 2007. стр. 6. Приступљено 28. 4. 2008. 
  10. ^ インタビュー (на језику: јапански). Yahoo. Архивирано из оригинала 9. 12. 2007. г. Приступљено 6. 4. 2008. 
  11. ^ а б в г д „鋼の錬金術師 DVD and CD” (на језику: јапански). Sony. Архивирано из оригинала 15. 4. 2009. г. Приступљено 10. 10. 2008. 
  12. ^ „鋼の錬金術師 Box set archives” (на језику: јапански). Aniplex. Приступљено 7. 12. 2008. 
  13. ^ „Fullmetal Alchemist on Adult Swim Saturday”. Anime News Network. 5. 11. 2004. Приступљено 10. 3. 2007. 
  14. ^ „Fullmetal Alchemist on YTV”. Anime News Network. 10. 2. 2006. Приступљено 10. 3. 2007. 
  15. ^ „Anime on Rapture”. Rapture TV. Архивирано из оригинала 20. 6. 2006. г. Приступљено 6. 9. 2013. 
  16. ^ Fullmetal Alchemist showtime”. AnimeCentral. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 6. 9. 2013. 
  17. ^ „Animax Philippines June 2006” (PDF). Animax Asia. 13. 4. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 6. 2006. г. Приступљено 6. 9. 2013. 
  18. ^ Fullmetal Alchemist. Animax (India). 13. 4. 2006. Архивирано из оригинала 29. 2. 2008. г. Приступљено 6. 9. 2013. 
  19. ^ „Animax South Asia August 2006” (PDF). Animax Asia. 26. 7. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 8. 2006. г. Приступљено 6. 9. 2013. 
  20. ^ „Fullmetal Alchemist, Volume 1: The Curse (Episodes 1-4) (2004)”. Приступљено 10. 10. 2008. 
  21. ^ „Fullmetal Alchemist, Volume 13: Brotherhood (Episodes 49-51) (2004)”. Приступљено 10. 10. 2008. 
  22. ^ „Fullmetal Alchemist DVD and Blu-ray products”. Funimation Entertainment. Архивирано из оригинала 29. 12. 2012. г. Приступљено 5. 9. 2013. 
  23. ^ „Full Metal Alchemist: Volume 8”. Amazon.co.uk. Приступљено 5. 9. 2013. 
  24. ^ „New Funimation Distributor revealed”. UK Anime Net. 14. 11. 2006. Архивирано из оригинала 21. 11. 2006. г. Приступљено 10. 4. 2008. 
  25. ^ „Fullmetal Alchemist Collection 2 (V7-13) (Fatpack)”. Madman Entertainment. Приступљено 5. 9. 2013. 
  26. ^ „Fullmetal Alchemist (2003) Complete Series Collector's Edition (Blu-Ray)”. Madman Entertainment. Архивирано из оригинала 21. 05. 2018. г. Приступљено 21. 5. 2018. 
  27. ^ „Report: Funimation Gets Fullmetal Alchemist Premium”. Anime News Network. 14. 1. 2009. Приступљено 15. 1. 2009. 
  28. ^ „Fullmetal Alchemist: Premium OVA Collection”. Приступљено 30. 6. 2009. 
  29. ^ „Распоред ТВ програма на дан 9.9.2010.“. Приступљено 17. новембра 2021.
  30. ^ „Japanese Box Office”. Anime News Network. 27. 7. 2005. Приступљено 2. 4. 2009. 
  31. ^ „Fullmetal Alchemist The Movie - The Conqueror of Shamballa (2006)”. Приступљено 2. 7. 2009. 
  32. ^ „Б92, Animanga vikend u DOB-u“. Приступљено 17. новембра 2021.
  33. ^ а б „Tokyo Anime Fair: Award Winners”. Anime News Network. 27. 3. 2006. Приступљено 8. 4. 2008. 
  34. ^ „Fullmetal Alchemist: Opening and Ending Theme”. MyAnimeList. Приступљено 14. 12. 2021. 
  35. ^ „Fullmetal Alchemist (2003-2004) Soundtrack Credits”. IMDb. Приступљено 14. 12. 2021. 
  36. ^ „Fullmetal Alchemist (Hagane no Renkin Jutsushi) Original Soundtrack”. CDJapan. Приступљено 23. 12. 2013. 
  37. ^ „Fullmetal Alchemist (Hagane no Renkin Jutsushi) Original Soundtrack 2”. CDJapan. Приступљено 6. 4. 2008. 
  38. ^ „Fullmetal Alchemist (Hagane no Renkin Jutsushi) Original Soundtrack 3”. CDJapan. Приступљено 6. 4. 2008. 
  39. ^ „Fullmetal Alchemist - Complete Best (OST)”. CDJapan. Приступљено 31. 8. 2009. 
  40. ^ „The Art of Fullmetal Alchemist: The Anime”. Viz Media. Приступљено 27. 9. 2011. 
  41. ^ „Fullmetal Alchemist Official Drawing Collection”. Neowing. Приступљено 21. 12. 2010. 
  42. ^ „鋼の錬金術師 BOOKS” (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 22. 8. 2008. г. Приступљено 19. 4. 2008. 
  43. ^ „TV Asahi Top 100 Anime”. Anime News Network. 23. 9. 2005. Приступљено 29. 6. 2007. 
  44. ^ „TV Asahi Top 100 Anime, Part 2”. Anime News Network. 23. 9. 2005. Приступљено 12. 4. 2008. 
  45. ^ „American Anime Award Winners”. ICv2. 26. 2. 2007. Приступљено 13. 2. 2008. 
  46. ^ „Animage Awards”. Anime News Network. 12. 5. 2004. Приступљено 8. 4. 2008. 
  47. ^ Luther, Katherine. „Best Animation”. About.com. Архивирано из оригинала 20. 7. 2008. г. Приступљено 2. 7. 2009. 
  48. ^ Luther, Katherine. „Best New Anime Series”. About.com. Архивирано из оригинала 10. 3. 2006. г. Приступљено 2. 7. 2009. 
  49. ^ „95, Fullmetal Alchemist”. IGN. 23. 1. 2009. Архивирано из оригинала 19. 1. 2009. г. Приступљено 23. 1. 2009. 
  50. ^ „10 Cartoon Adaptations We'd Like to See”. IGN. 7. 8. 2009. Приступљено 29. 10. 2009. 
  51. ^ а б „AnimeonDVD: Fullmetal Alchemist Set 1 (of 4)”. Mania Entertainment. Архивирано из оригинала 30. 11. 2012. г. Приступљено 23. 3. 2008. 
  52. ^ „FullMetal Alchemist Review”. T.H.E.M. Anime Reviews. Приступљено 23. 3. 2008. 
  53. ^ Lin, Maria. „Animefringe.com: Anime Debunked: Fullmetal Hype”. Animefringe. Приступљено 10. 4. 2008. 
  54. ^ Crocker, Jeremy (11. 5. 2004). „Fullmetal Alchemist Episodes 1–30”. Anime News Network. Приступљено 17. 4. 2008. 
  55. ^ „Fullmetal Alchemist Original Soundtrack 1 Review”. DVDvisionjapan. Архивирано из оригинала 18. 3. 2008. г. Приступљено 29. 4. 2008. 

Спољашњи извори уреди