Отворите главни мени

Челси Клинтон

ћерка бившег америчког председника Била Клинтона и бивше државне секретарке САД Хилари Клинтон

Челси Викторија Клинтон (енгл. Chelsea Victoria Clinton, IPA/ˈt͡ʃɛl.siː vɪk.ˈtɔː.ɹi.ə ˈklɪn.tən/; Литл Рок, 27. фебруар 1980. године) ћерка је бившег америчког председника Била Клинтона и бивше америчке државне секретарке Хилари Клинтон. Била је специјални дописник Ен-Би-Си њуза (2011—2014), а сада ради у Фондацији Клинтон и Клинтоновој глобалној иницијативи. Од 2011. године преузела је значајну улогу у Фондацији Клинтон и добила функцију у управи.[1]

Челси Клинтон
Chelsea Clinton.jpg
Челси Клинтон у Филаделфији 2008. године
Датум рођења(1980-02-27)27. фебруар 1980.(39 год.)
Место рођењаЛитл Рок
 Арканзас, САД
ПребивалиштеМенхетн
ДржављанствоСједињене Америчке Државе САД
УниверзитетСтанфорд, Оксфорд, Колумбија
Политичка странкаДемократска странка
СупружникМарк Мезвински (од 2010)
Деца2
РодитељиХилари и Бил Клинтон

БиографијаУреди

Рођена је у Литл Року, у Арканзасу, у периоду првог мандата њеног оца као гувернера. Тамо је ишла у јавне школе све док Бил није добио први председнички мандат, па се породица преселила у Вашингтон; ту је почела да похађа приватну школу „Сидвел френдс”. Прескочила је трећи разред.[2] Дипломирала је на Универзитету Станфорд, а касније магистрирала на Оксфорду и Колумбији (Mailman School of Public Health), те докторирала филозофију (међународни односи) на Оксфорду 2014. године.[3][4][5][6][7][8][9][10]

Године 2007. и 2008. учествовала је у кампањи неуспеле демократске кандидатуре своје мајке.

2010. године удала се за банкара Марка Мезвинског у Њујорку. 2014. године добили су кћерку Шарлот.[11][12][13][14][2][15][16] Сина Ејдана, своје друго дете, Челси Клинтон је добила јуна 2016. године.[17][18]

ФилозофијаУреди

Челси Клинтон је 2003. године постала магистар филозофије у међународним односима.[19][20] Њена теза на 132 странице била је насловљена „Глобални фонд за борбу против сиде, туберкулозе и маларије: Одговор на глобалне претње, део глобалне будућности” (енгл. The Global Fund to Fight AIDS, TB and Malaria: A Response to Global Threats, a Part of a Global Future), а ментори су јој били Џенифер Велш и Најри Вудс.[19] Након магистрирања, вратила се у Сједињене Америчке Државе.[21]

Године 2011, Клинтонова се са Универзитета у Њујорку (Robert F. Wagner Graduate School of Public Service) пребацила назад на Оксфорд, те постала доктор филозофије у међународним односима.[22] Изјавила је да јој је ментор за докторску дисертацију била Најри Вудс, пређашњи магистарски ментор.[23] Дисертацију је завршила из Њујорка у којем иначе борави,[24] а диплому добила маја 2014. године.[25] Дисертација коју је написала на 712 страница, Челси Клинтон је назвала „Глобални фонд: Експеримент у глобалном управљању” (енгл. The Global Fund: An Experiment in Global Governance).[26][27]

РеференцеУреди

  1. ^ Confessore, Nicholas; Chozick, Amy - "Unease at Clinton Foundation Over Finances and Ambitions," The New York Times, August 14, 2013 - p. A1.[1]
  2. 2,0 2,1 Clinton, Hillary Rodham (1997). „With Fear, Hope, Love and Best Wishes for My Daughter, Chelsea”. Los Angeles Times. Приступљено 18. 12. 2013. 
  3. ^ Jones, London Y., Jr.; Clifford, Garry (28. 12. 1992). „Bill Clinton & Hillary Rodham Clinton: People interview”. People. Приступљено 15. 8. 2010. 
  4. ^ „What is the Model UN?”. 2001. Приступљено 14. 8. 2010. 
  5. ^ „AllPolitics – Chelsea Stanford-Bound – April 30, 1997”. CNN/Time. 30. 4. 1997. Приступљено 3. 8. 2010. 
  6. ^ Grier, Peter (15. 5. 2010). „Which US presidents went back to high school … for commencement?”. The Christian Science Monitor. Архивирано из оригинала на датум 16. 05. 2010. Приступљено 11. 8. 2010. 
  7. ^ Watson, Robert P. (2004). Life in the White House: a social history of the first family and the president's house. State University Press of New York. стр. 158—159. ISBN 978-0-7914-6098-6. 
  8. ^ Zoll, Rachel (2010). „Is A Jewish Wedding Ahead For Chelsea Clinton?”. The Huffington Post. Associated Press. Приступљено 18. 12. 2013. 
  9. ^ „Chelsea Clinton”. Hillary-Rodham-Clinton.org. 2005. Архивирано из оригинала на датум 10. 08. 2013. Приступљено 6. 8. 2010. 
  10. ^ „'Nutcracker' Keeps Chelsea On Her Toes – Chicago Tribune”. Chicago Tribune. 30. 11. 1993. Приступљено 15. 12. 2013. 
  11. ^ Mani, Bonnie G. (2007). Women, power, and political change. Lexington Books. стр. 218. 
  12. ^ „The Inauguration: Shedding Light on a Morning and a Name”. The New York Times. 1993. Приступљено 6. 12. 2009. 
  13. ^ Clinton, Hillary Rodham (2003). Living History. Simon and Schuster. стр. 84—85, 91, 93. ISBN 978-0-7432-4582-1. 
  14. ^ „Chelsea Clinton”. hillary-rodham-clinton.org. Архивирано из оригинала на датум 10. 08. 2013. Приступљено 13. 12. 2007. 
  15. ^ Roberts, Roxanne (27. 2. 1996). „16 Candles for Chelsea”. The Washington Post. Приступљено 3. 8. 2010. 
  16. ^ Nevius, C.W. (22. 1. 2004). „Just ask Chelsea, Jenna and Barbara: Escaping the glare of the spotlight isn't easy for kids whose dads work in the Oval Office”. San Francisco Chronicle. Приступљено 14. 8. 2010. 
  17. ^ Deerwester, Jayme (18. 6. 2016). „Chelsea Clinton gives birth to son Aidan”. USA Today. Приступљено 18. 6. 2016. 
  18. ^ McCarthy, Ellen (18. 6. 2016). „Chelsea Clinton gives birth to second child, son Aidan”. The Washington Post. ISSN 0190-8286. Приступљено 30. 7. 2016. 
  19. 19,0 19,1 Clinton, Chelsea (2003). „The Global Fund to Fight AIDS, TB and Malaria : a response to global threats, a part of a global future”. University of Oxford. Приступљено 14. 10. 2016. 
  20. ^ „Chelsea faces finals test”. Oxford Mail (UK). 18. 6. 2003. Архивирано из оригинала на датум 10. 08. 2018. Приступљено 5. 8. 2010. 
  21. ^ Kantor, Jodi (30. 7. 2007). „Primed for a Second Stint as First Daughter”. The New York Times. Приступљено 8. 3. 2008. 
  22. ^ Bauder, David (14. 11. 2011). „Chelsea Clinton to work for NBC while earning doctorate at Oxford”. The Christian Science Monitor. Associated Press. Приступљено 14. 10. 2016. 
  23. ^ Frederick, Jim (26. 9. 2012). „Chelsea Clinton Talks About Her Five-Year Plan | TIME.com”. Ideas.time.com. Приступљено 14. 10. 2016. 
  24. ^ Wilhelm, Ian (26. 2. 2012). „5 Minutes with Chelsea”. The Chronicle of Higher Education. Приступљено 14. 10. 2016. 
  25. ^ Thomas, Ken (10. 5. 2014). „Chelsea Clinton gets PhD from Oxford”. The Christian Science Monitor. Associated Press. Приступљено 14. 10. 2016. 
  26. ^ Clinton, Chelsea (2014). „Chelsea Clinton, (2014). The Global Fund: an experiment in global governance. DPhil. University of Oxford.”. Oxford University Research Archive. Приступљено 14. 10. 2016. 
  27. ^ Clinton, Chelsea (2014). The Global Fund: An Experiment in Global Governance. Oxford: University of Oxford. стр. 712. 

ЛитератураУреди

  • Clinton, Hillary Rodham (2003). Living History. Simon and Schuster. стр. 84—85, 91, 93. ISBN 978-0-7432-4582-1. 
  • Mani, Bonnie G. (2007). Women, power, and political change. Lexington Books. стр. 218. 
  • Watson, Robert P. (2004). Life in the White House: a social history of the first family and the president's house. State University Press of New York. стр. 158—159. ISBN 978-0-7914-6098-6. 

Спољашње везеУреди