Чему нас учи прошлост пегавог тифуса?
Чему нас учи прошлост пегавог тифуса? је стручна монографија аутора Горана Чукића, објављена 2016. године у издању Центра за културу Беране из Берана.[1]
| Чему нас учи прошлост пегавог тифуса? | |
|---|---|
 Чему нас учи прошлост пегавог тифуса?, издање из 2016. године | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Горан Чукић |
| Земља |  Црна Гора |
| Језик | српски језик |
| Издавање | |
| Датум | 2016. |
О књизи уреди
Књига Чему нас учи прошлост пегавог тифуса? настала је као резултат дуготрајног и упорног истраживања аутора и донела је одговоре на све постављене циљеве и пружа свеобухватну слику историјата пегавог тифуса на подручју Србије и Црне Горе. Књига доноси податке о узрочнику и болести, њеној клиничкој слици и постављању дијагнозе. Аутор детаљно анализира епидемиолошке карактеристике обољења, особеност подручја, навике и обичаје становника, вредновање анамнестичких података. Посебно се осврнуо на проблем имена болести, не само код испитаника већ и у медицинској литератури.[2]
Јављање пегавог тифуса у Србији је ретко описано, тако да се сматрало да није ни постојао као већи проблем. Постојала је и неусаглашеност о постојању пегавца и код ових малобројних описа епидемија. У области историје пегавог тифуса нису разјашњене неке битне чињенице и догађаји, а о некима постоје несугласице и мимоилажења. То су мотиви који су подстакли др Чукића да се од 1984. бави пегавим тифусом.[3]
Аутор је извео и уверљиве доказе о опису првог описаног случаја пегавог тифуса у Србији, као и о забележеним епидијама у Чачку, Крагујевцу и врањском округу.[2]
Књига има два дела, а у оквиру њих више поглавља написаних на 252 стране текста, са факсимилом осам архивских докумената, приказано је 11 графикона, шест табела и више фотографија. Цитирана су 154 литерарна податка и 42 оригинална изворна документа.[3] У првом делу књиге аутор је изнео податке о пегавом тифусу као и установљавање првог случаја ентитета пегавог тифуса од стране лекара и препознавање тифусног синдрома у становиштву на просторима бивше Југославије. У другом делу књиге аутор доноси податке о историји когнитивности појма тифус, и алгоритам природног система болести као прототипни идентитет.[2]
Књига је од великог значаја за медицину, специјалну, пегавог тифуса и општу епидемиологију; али и за: историју, социологију, психологију, методологију научног рада, као и лингвистику, итд.[3]
Садржај уреди
Књига садржи следећа поглавља и целине:[2]
- Први део
- 1. О пегавом тифусу
- Typhus exanthematicus per Rickettsiam prowazeki
- Основне карактеристике Typhus exanthematicus-а
- Епидемија пегавог тифуса
- 2. Установљење првог случаја ентитета пегавог тифуса од стране лекара и препознавање тифусног синдрома у становништву на просторима бивше Југославије
- Увод
- Постојање проблема
- Примењена истраживања
- Материјал
- Методе
- Резултати
- Дискусија
- Закључак
- Други део
- 1. Историја когнитивности појма "Тифус"
- Увод
- Онтичко-онтолошки статус "предмета посматрања"
- Виготски и "синкразија"
- Прелазак са еволуције на историју
- Издвајање - је решење синкразије
- Установљење ентитета пегавца нивиоа потврђеног случаја
- Личност
- Изборити се за свој став - ко је у праву?
- * Закључак
- 2. Когнитивна психологија и решавање проблема
- "Топла вода"
- "Топла вода" - пејоративно
- Методолошка правила "решавања проблема" и "писања научног рада"
- Која је моја теорија?
- Решавање постојања је и данас актуелно
- Очекивање појаве болесних у студијској групи
- Сазнавање предмета друштвених наука
- Сазнавање предмета психолошких наука
- Закључак
- 3. Алгоритам природног система болести као прототипни идентитет
- Увод
- Материјал
- Метод
- Резултати
- Дискусија
- Закључак
Референце уреди
- ^ „Čemu nas uči prošlost pegavog tifusa?”. plus.cobiss.net. Приступљено 6. 3. 2024.
- ^ а б в г Čukić, Goran (2016). Čemu nas uči prošlost pegavog tifusa?. Berane: Centar za kulturu Berane,. стр. 1—7. ISBN 978-9940-605-08-7.
- ^ а б в „Čemu nas uči prošlost pegavog tifusa?”. issuu.com. Приступљено 6. 3. 2024.
