Четврттонска музика

Четврттонска музика (енгл. quarter tone) је тонски систем у којем је, у оквиру темперованог система, цели степен (велика секунда) подељен на четири једнака интервала, односно октава на 24 четвртстепена. Интервал мањи од мале секунде познавала је већ античка грчка музика и примењивала га у енхармонијском роду. Сусреће се и у музици примитивних народа, затим код Персијанаца, Хиндуса, и Арапа те у неким европским фолклорним подручјима (Словачка). У савременој музици први је применио четвртстепене Џ. Х. Фулдс у свом гудачком квартету (1898). Почетком XX века компонују у четвртонском систему и теоретски га образлажу немачки музичари Р. Х. Штајн, В. Мелендорф, и Џ. Магер. Они деле октаву на 24 интервала желећи повећати звуковно богатство темперованог система. Међутим, Ф. Бузони и А. Хаба траже поделу на интервале мање од мале секунде да би омогућили стварање нових, разноврснијих лествичних низова. Хаба је најпознатији и најдоследнији поборник четврттонске музике.

Труба са 3 нормална вентила и четворотонским продужним вентилом (десно).

Литература

• Bartolozzi, Bruno (1967). New Sounds for Woodwind. London, New York: Oxford University Press.
• Bousted, Donald (2002). "Microtonality, the Recorder and the Quarter-Tone Recorder Manual". The Recorder Magazine 22, no. 3 (Fall): 99–102.
• Bousted, Donald (2005). "Next Step Quarter-Tone Resources: Melody". The Recorder Magazine 25, no. 3 (Fall): 88–91.
• Ellis, Don (1975). Quarter Tones: A Text with Musical Examples, Exercises and Etudes. Plainview, N.Y.: Harold Branch Pub. Co.
• Möllendorff, Willi, and Joe Monzo (2001). Music with Quarter-Tones: Experiences at the Bichromatic Harmonium. [United States]: J. Monzo.