Четничка удружења у међуратном периоду
У међуратном периоду у Југославији (1918–41) постојало је неколико борачких удружења српских герилаца (познатих као „четници“) који су се борили у Османској Македонији (1903–12), Балканским ратовима (1912–13) и Првом светском рату (1914–18).
Водећи четници били су подељени између Демократске странке (ДС) и Радикалне странке (РС), као и између веза са тајним друштвима Црне руке и Беле руке. [1] Ове идеолошке разлике довеле су до формирања неколико четничких удружења. Прво удружење, основано 1921. године, подељено је на југословенску ДС и српску националистичку РС 1924. године. [2]
Најзначајније личности четничког покрета у овом периоду су Пуниша Рачић, Илија Трифуновић-Бирчанин и Коста Миловановић-Пећанац. [3] Након проглашења шестојануарске диктатуре од стране краља Александра Карађорђевића 1929. године и успостављања „интегралног југословенства“, разна четничка удружења су се реорганизовала у јединствену, званично санкционисану групу, „Удружење четника“. [4] Међутим, чак и под хомогенизујућим притисцима диктатуре, четници нису били монолитан покрет. [4]
Позадина
уреди
Српска четничка организација, коју су основали српски активисти, организовала је герилске јединице упућене на османске територије на југ Краљевине Србије. [5] У периоду 1904–1912. ове герилске јединице водиле су ратове у Македонији, настојећи да ослободе регион и споје га са Србијом. [6] Испрва приватно организована, њене правце убрзо је преузела српска влада. [6] Герилска акција је пратила ширење национализације. [7] Четници су, као помоћна снага, имали активну улогу у Балканским ратовима и Првом светском рату. [8]
Удружења
уреди| Удружење | Активно | Напомене |
|---|---|---|
| Удружење четника за слободу и част отаџбине | 1921–44 | |
| Удружење српских четника за краља и отаџбину | 1924–25 | Издвојено из Четничког удружења. |
| Удружење српских четника "Петар Мркоњић" | 1924–25 | Издвојено из Четничког удружења. |
| Удружење српских четника „Петар Мркоњић“ за краља и отаџбину | 1925–29 | Спојено из организација из 1924. године. |
| Удружење старочетника | 1934– | Издвојено из Четничког удружења. |
| Удружење против бугарских разбојника | 1922–30 | анти-бугарске противтерористичке паравојске |
Извори
уреди- ^ Tomasevich 1975.
- ^ Newman 2015, стр. 104–106.
- ^ Newman 2015, стр. 104.
- ^ а б Newman 2017.
- ^ Newman 2015, стр. 30.
- ^ а б Tomasevich 1975, стр. 116.
- ^ Newman 2015, стр. 31.
- ^ Newman 2015, стр. 32, Tomasevich 1975, стр. 117–118
Литература
уреди- Newman, John Paul (2015). Yugoslavia in the Shadow of War: Veterans and the Limits of State Building, 1903–1945. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-07076-9.
- Nielsen, Christian Axboe (2014). Making Yugoslavs: Identity in King Aleksandar's Yugoslavia. University of Toronto Press. стр. 131, 241, 243, 244, 274, 349, 351. ISBN 978-1-4426-2750-5.
- Tomasevich, Jozo (1975). The Chetniks. Stanford University Press. стр. 41—42, 116—21, 125, 156. ISBN 978-0-8047-0857-9.
- Newman, John Paul (2017). „War Veterans, Fascism, and Para-Fascist Departures in the Kingdom of Yugoslavia, 1918–1941”. Fascism. 6: 42—74. doi:10.1163/22116257-00601003
. - K., M. (14. 6. 1934). Велике националне манифестације.... Правда (на језику: српски). Belgrade. стр. 8.
