Југословенство

Југословенство је појам који у ширем смислу означава заједништво свих Јужних Словена, док у ужем смислу означава заједништво народа Југославије. Током историје, југословенство се јављало у различитим облицима, почевши од начелних замисли о етничкој, језичкој и културној сродности и заједништву Југословена, до посебних замисли о њиховом политичком и националном обједињавању. Као политички покрет, југословенство се развило током 19. века, а посебан замах је добило почетком 20. века и током Првог светског рата, што је на крају резултирало стварањем Југославије (1918).

Застава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1929), односно Краљевине Југославије (1929-1941)

Краљ Александар I Карађорђевић (1921-1934), главни заговорник политике интегралног југословенства

Обликовање југословенства

Главни чланци: Јужни Словени и Илирски покрет

Током прве фазе развоја, југословенство је имало општи, односно јужнословенски карактер, пошто је почивало на замислима о заједништву свих Јужних Словена, укључујући и Бугаре. Међутим, након стварања Кнежевине Бугарске (1878), а нарочито након Српско-бугарског рата (1885), дошло је до постепеног свођења југословенства на уже оквире, који су подразумевали заједништво Срба, Хрвата и Словенаца.

Интегрално југословенство

Главни чланци: Краљевина Југославија и Шестојануарска диктатура

Након стварања Краљевине СХС (1918), југословенство је добило нову политичку и државну димензију. Међутим, кључни искорак ка политичком редефинисању југословенства учињен је тек 1929. године, када је званични назив државе промењен у Краљевина Југославија. Од тог тренутка, сви становници Југославије су по основу држављанства постали Југословени. У исто време, југословенство је поред општедржавног добило и посебно етно-национално значење у виду идеологије интегралног југословенства, која се заснивала на тези о постојању јединствене, односно интегралне југословенске нације. Интегрално југословенство се заснивао на негирању постојања посебних нација (српске, хрватске, словеначке), које су сведене на субнационални степен и проглашене пуким племенима у саставу јединствене југословенске нације. Политика интегралног југословенства је у Краљевини Југославији активно спровођена од увођења Шестојануарске диктатуре (1929), до погибије краља Александра (1934), након чега је запала у кризу, а потпуни слом је доживела у раздобљу између 1939. и 1941. године.

Федералистичко југословенство

Застава Федеративне Народне Републике Југославије (1945-1963), односно Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963-1992)

Јосип Броз Тито, главни заговорник политике федералистичког југословенства

Главни чланци: Социјалистичка Федеративна Република Југославија и Распад Југославије

Током Другог светског рата (1941—1945), КПЈ је пропагирала посебан облик федералистичког југословенства који је након 1945. године, под слоганом братства и јединства, постао окосница државне политике у новој социјалистичкој Југославији, која је била уређена као федеративна држава. Иако је федералистички концепт југословенства био прокламован као званична државна и партијска политика, међу југословенским комунистима су се током времена појавиле знатне разлике и поделе између поборника федералистичког централизма и заговорника политичке децентрализације. Током политичке кризе која је трајала од 1966. до 1974. године, друга струја је однела превагу, а након 1980. године појавили су се и први заговорници конфедералистичког југословенства, који су се залагали за претварање Југославије у конфедерацију суверених република.

Југословенство је задобило тежак ударац у време политичке кризе која је довела до распада Југославије (1991—1992), чиме је трајно компромитован концепт било каквог политичког заједништва југословенских народа. Покушај Србије и Црне Горе да након 1992. године очувају сужено југословенство путем стварања Савезне Републике Југославије завршио се неуспехом. Сужени политички концепт југословенства је и формално напуштен 2003. године, када СРЈ преуређена у државну заједницу под именом Србија и Црна Гора.

Види још

• Југословени
• Југословенски одбор
• Југоносталгија
• Југосфера
• Братство и јединство

Литература

• Димић, Љубодраг (1994). „Држава, интегрално југословенство и култура: Прилог историји шестојануарске диктатуре 1929-1931”. Књижевност: Месечни часопис (1-3): 171—207. 
• Димић, Љубодраг (1996). Културна политика у Краљевини Југославији 1918-1941. 1. Београд: Стубови културе. 
• Димић, Љубодраг (1997). Културна политика у Краљевини Југославији 1918-1941. 2. Београд: Стубови културе. 
• Димић, Љубодраг (1997). Културна политика у Краљевини Југославији 1918-1941. 3. Београд: Стубови културе. 
• Димић, Љубодраг (1998). Срби и Југославија: Простор, друштво, политика (Поглед с краја века). Београд: Стубови културе. 
• Dimić, Ljubodrag (2001). „Integralno jugoslovenstvo i kultura 1929-1931. godine”. Dijalog povjesničara-istoričara. 3. Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann. стр. 333—349. 
• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Djokić, Dejan (2003). Yugoslavism: Histories of a Failed Idea, 1918-1992. C. Hurst & Co. Publishers. стр. 12. 
• Radojević, Mira (1995). „Demokratska stranka i jugoslovenska ideja” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 13 (2): 7—24. 
• Радојевић, Мира (1997). „Избегличка влада Краљевине Југославије и југословенска државна идеја”. Други свјетски рат - 50 година касније. Подгорица-Београд: ЦАНУ-САНУ. стр. 215—226. 
• Radojević, Mira (1998). „O jugoslovenstvu samostalnih radikala” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 16 (2): 17—31. 
• Radojević, Mira (1999). „Milan Grol u borbi za jugoslovensku ideju (1914—1918)”. Jugoslovenski istorijski časopis. 32 (1-2): 67—84. 
• Радојевић, Мира (2001). „Југословенство у преписци српских интелектуалаца 1914-1918”. Писмо: Зборник радова. Београд: Удружење за српску повесницу. стр. 223—235. 
• Radojević, Mira (2008). „Stereotipi o jugoslovenstvu”. Myths and stereotypes of the nationalism in ex Yugoslavia. Salzburg: Institute for historical justice and reconciliation. стр. 43—52. 
• Радојевич, Мира (2012). „Югославянская государственная и национальная идея в период Первой мировой войны”. Народы Габсбургской монархии в 1914-1920 гг. (PDF). 1. Москва: Квадрига. стр. 397—404. 
• Радојевић, Мира (2012). „Југословенска идеја као део југословенског културног наслеђа”. Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu. Beograd: Filozofski fakultet. стр. 21—37. 
• Džaja, Srećko M. (2002). Die politische Realität des Jugoslawismus (1918-1991): Mit besonderer Berücksichtigung Bosnien-Herzegowinas. München: R. Oldenbourg Verlag. 
• Džaja, Srećko M. (2004). Politička realnost jugoslavenstva (1918-1991): S posebnim osvrtom na Bosnu i Hercegovinu. Sarajevo-Zagreb: Svjetlo riječi. 

Спољашње везе

• Пројекат Растко (2001): Јован Дучић, "Ради правилније оријентације: Југословенска идеологија"