Југоносталгија је носталгија за временима кад је постојала Југославија.

Застава СФР Југославије оивичена границама СФРЈ

Манифестације

уреди

Она обухвата манифестације које су углавном везане за Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (СФРЈ), као и за постхумни култ личности њеног доживотног председника - маршала Ј. Б. Тита. Неки од примера југоносталгије су прославе Дана младости 25. маја, „ходочашћа“ у Кумровец и Кућу цвећа и оснивање мноштва интернет страница посвећених СФРЈ.[1][2] Поред Суботице је чак основана симболична „4. Мини Југославија“ са свим некадашњим симболима, која представља југоносталгичарску туристичку дестинацију. Битан део југоносталгије је и југословенска поп и рок сцена 1980-их.

Објашњења

уреди

Југоносталгија је још увек недовољно истражена социолошка појава новијег датума. Она је присутна међу једним делом становништва земаља насталих распадом СФРЈ и њихове дијаспоре.

Неки југоносталгију објашњавају наглим променама у друштву, проналазећи њене узроке у идеализовању економске, културне и безбедносне ситуације у СФРЈ, као и у некритичком односу према негативним појавама из периода од 1945. до 1991.[тражи се извор] Или је везују за друге појаве као што су оптимизам сећања и жал за младошћу.[тражи се извор] Ипак, поред постојања опште носталгије за „старим добрим временима“, ту је присутна и посебна југословенска носталгија за некада великом државом СФРЈ, црвеним пасошем са којим се слободно путовало по свету и бољим стандардом живота, стварним или идеализованим.

Референце

уреди
  1. ^ „4. Мини Југославија”. Архивирано из оригинала 05. 05. 2007. г. Приступљено 9. 4. 2013. 
  2. ^ „СФРЈ”. Архивирано из оригинала 17. 09. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2013. 

Спољашње везе

уреди