Османска Албанија

Године 1835, Османска Албаниjа се протезала до линије АртаВолос

Османска Албанија (итал. Albania Ottomana) је италијански израз који је почео да се користи у 15. веку за означавање балканских јадранско-јонских обалних територија које поседује Отоманско царство. Име је уведено ради разликовања османских и венецијанских посједа на источној обали Јадрана — Млетачке Албаније.[1]

Од 1479. до 1912. се протеже северно от Розафе — до Буке на југу. Хронолошки, то је период од 1385. до 1912. године, који је започео након битка на Саурском пољу и завршио оснивањем независне Албаније током балканских ратова.

Не постоји идеја о суверенитету Албаније пре формирања прве Призренске лиге. Стога је израз чисто историјско-географски и углавном обухвата обално копно до тзв. Албанске планине — од Улциња до Превезе и Вонице — до Акарнанске планине.

Последњи градови који пролазе под османском влашћу на овом подручју су Скадра 1479. и Драч 1501.

РеференцеУреди

  1. ^ Paulucci, Luigi. Le Bocche di Cattaro nel 1810. pag. 24