Отворите главни мени
Треће заседање АВНОЈ-а

Треће заседање АВНОЈ-а одржано је у Београду од 7. до 10. августа 1945. године.[1] На почетку заседања, дотадашњи састав АВНОЈ-а је проширен, увођењем неколицине бивших народних посланика и других јавних личности. Задатак овог заседања АВНОЈ-а био је да створи предуслове за одржавање предстојећих изборе за Уствотворну скупштину, као и да донесе одговарајуће законе. АВНОЈ је 10. августa претворен у Привремену народну скупштину Демократске Федеративне Југославије, која је наставила рад до 26. августа.

Садржај

Међународно признање ЈугославијеУреди

Крајем 1944. године успешно је окончана борба за међународно признање нове Југославије. На Кримској конференцији представника водећих сила одржане фебруара 1945, поред осталог, дата је препорука о споразумевању Националног комитета и чланова избегличке владе ради формирања заједничке владе у Југославији.

У међувремену, дошло је до првих контакта између председника краљевске Владе у Лондону, др Ивана Шубашића и председника НКОЈ-а, Јосипа Броза Тита на Вису. Тада је потписан и Вишки споразум, који је предвиђао да се и даље настави са плановима о формирању мешовите владе.

После преговора Тита са премијером Черчилом и на инсистирање великих сила, дошло је до стварања привремене владе Демократске Федеративне Југославије 7. марта 1945. у Београду. Исту владу су признали СССР, Уједињено Краљевство, САД и друге савезничке државе. Већину министра нове владе чинили су припадници НОП, док су из изегличке владе били осим Шубашића, др Јурај Шутеј, Милан Грол и Сава Косановић.

Треће заседање АВНОЈ-аУреди

После образовања јединствене владе, приступило се стварању влада федералних јединица.

Народна влада НР Србије образована је 9. априла, НР Хрватске 14. априла, НР Македоније 16. априла, НР Црне Горе 17. априла, НР Босне и Херцеговине 27. априла, а НРСловеније 5. маја 1945.

7. августа 1945. одржано је Треће заседање АВНОЈ-а у Београду. Он је проширен са посланицима последњег југословенског парламента из 1938. године, који се нису компромитовали сарадњом са окупатпром, а таквих је било 36.

Проширени АВНОЈ назван је Привремена народна скупштина, која је донела низ важних закона. Посебно се истичу изборни закони за Уставотворну скупштину и Закон о аграрној реформи и колонизацији.

Избори за Уставотворну скупштинуУреди

Избори за Уставотворну скупштину одржани су новембра 1945. Са 96% гласова, снаге Народног Фронта су победиле.

Након избора, нова Уставотворна скупштина се први пут састала новембра 1945. и једногласно усвојила Декларацију о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ). Тиме је она испунила свој први задатак, решавања питања облика владавине.

Други важан задатак је било доношење Устава. После два месеца претреса у Скупштини и општенародне дебате, 31. јануара 1946. усвојен је Устав ФНРЈ. Њиме су озакоњене тековине НОР-а, Истога дана Уставотворна скупштина је претворена у народну скупштину.

На тај начин збачена је монархија и успостављена Република.

АВНОЈ је на тај начин престао да постоји.

РеференцеУреди

  1. ^ Димић 2001, стр. 314-315.

ЛитератураУреди