Отворите главни мени

Споразуми Тито—Шубашић

(преусмерено са Вишки споразум)
Стање на југословенском ратишту у септембру 1944. године

Споразуми Тито—Шубашић (први и други) били су политички споразуми, који су током лета и јесени 1944. године склопљени између избегличке владе Краљевине Југославије на челу са председником Иваном Шубашићем и Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ) на челу са председником Јосипом Брозом Титом. Први споразум Тито-Шубашић склопљен је 16. јуна 1944. године на Вису, те се по месту склапања назива и Вишки споразум. Други споразум Тито-Шубашић склопљен је 1. новембра 1944. године у Београду, те је стога познат и као Београдски споразум. Споразуми су довели до постизања начелне сагласности о кључним политичким питањима која су се односила на државно-правни континуитет југословенске државе и стварање прелазних органа власти у виду краљевског намесништва и нове владе, која је на темељу ових споразума формирана у марту 1945. године.[1]

УводУреди

 
Иван Шубашић разговара са краљем Петром II након првог састанка са Титом у јуну 1944. године

За признавање нове Југославије посебно су били значајни писмени и особни контакти југословенског маршала Тита и енглеског премијера Винстона Черчила 1944. године.

Највећи проблеми су се тицали судбине младог краља Петра II Карађорђевића, коме је АВНОЈ забранио вршење било које функције до ослобођења и формирање владе нове Југославије.

Првенствено је било неопходно елиминисати дотадашњег министра Војске, Морнарице и Ваздухопловства, генерала Драгољуба Михаиловића и распуштање владе др Божидара Пурића, који је био поборник Михаиловићеве струје. Нову владу је 1. јуна 1944. је формирао предратни бан Хрватске, др Иван Шубашић, искључивши из ње Михаиловића као министра војног.

Ово је подржао и сам Винстон Черчил.

Као коначно решење проблема састава нове владе предложен је договор председника НКОЈ-а, маршала Тита и председника Краљевске избегличке владе, др Ивана Шубашића.

Вишки споразумУреди

Нови председник Краљевске владе др Иван Шубашић кренуо је половином јуна месеца 1944. године из Лондона на острво Вис, где се налазио Врховни штаб НОВ и ПОЈ. Путовао је преко Барија. Ту је имао краће разговоре и са вођом социјалистичке странке др Живком Топаловићем, који је боравио као специјални политички опуномоћеник генерала Драже Михаиловића.

На Вис је стигао 14. јуна 1944. године. Дочекан је с почастима, музиком 26. дивизије и почасном четом. Са њим су још допутовали Ралф Стивенсон (британски амбасадор на југословенском двору у Лондону) и мајор Рид (Обавештајни сервис за Балкан, или ОСС).

До разговора са др Иваном Шубашићем дошло је у пећини у селу Хум, где је било седиште Врховног штаба. Шубашић је на Вису остао три дана. Разговори су трајали до 16. јуна 1944. Поред маршала Тита, имао је опсежне разговоре и са осталим представницима Националног комитета ослобођења Југославије.

Шубашић је започео разговоре, тиме што је прочитао нацрт свога предлога, којим је од Националног комитета тражио да два његова члана уђу у краљевску владу, да се краљ призна као Врховни командант војске, те да НОВЈ сарађује с краљевском војском и другим борбеним одредима. Овај предлог је одмах одбацио читав НКОЈ и прочитао свој нацрт.

Влада др Ивана Шубашића је на крају у начелу прихватила опште захтеве НОП-а. Емигрантска влада с Шубашићем се обавезала да ће издати јавну декларацију у којој ће признати националне и демократске тековине које су извојеване у оружаној борби, одати признање НОВЈ, осудити све издајнике народа, који су јавно или прикривено сарађивали с непријатељем. Шубашић је признао НОП и АВНОЈ и обећао пуну подршку ради добијања савезничке помоћи. Шубашић је искључио било какве преговоре са организацијом Драже Михаиловића и једино је договорено да се свим поборницима Михаиловићеве линије упути захтев да се ставе под окриљем Народноослободилачког покрета Југославије.

На крају се НКОЈ обавезао да ће јавном декларацијом истаћи како ће коначно решење државног уређења земље донети народ после ослобођења читаве земље. Истовремено је дао сагласност да у владу др Ивана Шубашића уђу Драго Марушић и Сретен Вукосављевић, али не као представници НКОЈ-а већ као угледне личности и присталице НОП-а. Шубашић је тражио попуну своје владе појединим министрима из НКОЈ-а. Тражио је да православни свештеник Влада Зечевић буде један од њих, али је овај то одбио.

На крају је договорено је да споразум буде корак ка формирању јединствене владе, с тим што би Шубашићеви представници ушли у НКОЈ.

Као резулата дводневних разговора између Тита и др Шубашића, проистекао је тзв. „Вишки споразум”, докуменат који си заједно потписали председник НКОЈ-а и председник Краљевске владе 16. јуна 1944. на Вису.

Београдски споразумУреди

Након ослобођења источних делова Југославије почетком јесени 1944. године, дошло је до новог сусрета између Тита и Шубашића, у ослобођеном Београду. Полазећи од претходног споразума, склопљеног на Вису, две стране су се сложиле да ће коначну одлуку о облику владавине донети народ по завршетку рата, а у међувремену ће бити формирани прелазни органи у виду краљевског намесништва и привремене владе. Ови договори су формализовани у облику споразума, који је склопљен 1. новембра 1944. године у Београду, а одредбе овог споразума су спроведене у дело почетком 1945. године.[2]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Димић 2001, стр. 280-283.
  2. ^ Димић 2001, стр. 283.

ЛитератураУреди